[Nešković SuzanaUčesnik]

Navodnjavanje rasada
Navodnjavanje rasada je obavezno pri čemu treba održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U prevlaženim uslovima rasad se izdužuje, pa se loše prima prilikom rasađivanja. U suvljim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanja se izvode empirijski, kada se površinski sloj prosuši. Zalivne norme su male, prokvašava se sloj do 10-15 cm u početku sa 2-3l/m², kasnije 4-6l/ m². U vreme kaljenja i ukorenjavanja izostavljaju se zalivanja, da bi biljke razvile moćniji korenov sistem, koji se osposobljava da koristi slabije rezerve vode. Time se omogućava bolji prijem posle rasađivanja. Potrebe rasada za vodom su različite i variraju u širokom rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od uslova i načina proizvodnje. U skladu sa tim varira i broj zalivanja i norma navodnjavanja.
Navodnjavanje sadnog materijala vrši se u natkrivenim ili toplim rasadnicima. Ovim navodnjavanjem treba dodavati manje količine vode, kako bi se spriječio bujni rast i bolesti te održala potrebna toplota u rasadniku. Najčešće se primenjuje ručno navodnjavanje.

Navodnjavanje pre sadnje
Predsetveno navodnjavanje izvodi se samo onda kada je zbog nedostatka vlage u zemljištu otežana priprema za sadnju ili setvu, odnosno otežana sadnja rasada. Najčešće je ovim navodnjavanjem potrebno navlažiti sloj do 20 cm dubine. Međutim, ako je zemljište i ispod 20 cm suvo, potrebno je navlažiti zemljište do veće dubine: 30, 40 ili čak do 50 cm u zavisnosti od osobina zemljišta i vrste rasada.

Navodnjavanje posle rasađivanja
Posle rasađivanja kupus zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od klimatskih uslova ( Stanley and Maynard 1990.) Vučić (1981) navodi da su potrebe kasnog kupusa za vodom 350-400mm , Karagić (1999) je utvrdio potrebe kasnog kupusa za vodom sorte ,,Futoški,, 380-410 mm za naše klimatske uslove. Prilikom vađenja iz rasadnika, na rasadu se obično uništi jedan deo korenovih dlačica. Tada je potrebno da biljke imaju na raspolaganju lako pristupačnu vodu i hranjiva. Zato je fertirigacija vrlo korisna mera. Međutim ako u zemljištu ima dovoljno vode, navodnjavanje može biti štetno, jer razređuje koncentraciju hranjiva i smanjuje toplotu zemljišta. Zalivni režim je pojednostavljen. Prvo zalivanje se obavlja prilikom rasađivanja sa normom od 15-30mm. Drugo zalivanje je posle 3-5 dana, kada se popunjavaju prazna mesta, sa normom 20-30 mm. Kada se rasad primi sledećih 10-15 dana ne treba zalivati zbog ukorenjavanja. Za rane sorte ne zaliva se 15 pa i više dana, a kod kasnih oko 10 dana (zavisno od temperature).

Vegetaciono navodnjavanje
Počinje kad su se biljčice primile ili nikle i dobro ukorenile. Ovim navodnjavanjem je potrebno, kroz ceo vegetacioni period, održavati optimalnu vlažnost zemljišta u sloju riozosfere. Vegetaciona zalivanja su po turnusima u modifikovanom obliku . Dužina turnusa se određuje za svaki konkretan slučaj. Kod ranih sorti turnusi su 8-15 dana a kasnije sorte imaju turnuse kraće u početku 5-9 dana , a kasnije8-15 Ukoliko se primenjuje zalivni režim prema vlažnosti zemljišta , tehnički minimum je 80% od PVK. Niža vlažnost usporava formiranje glavica koje ostaju sitne i meke . Ako zemljište zasuši, a potom se obilno navlaži dolazi do pucanja glavica, koje su lošijeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost. Norma navodnjanja i broj zalivanja zavise od uslova godine pre svega od količine i rasporeda padavina. Kreće se od 3-8 pa i više zalivanja. Zalivne norme su male jer je visoka predzalivna vlažnost i prokavašava se sloj zemljišta 30-40 cm.

Dipl.ing.Suzana Nešković

[Autor]

Članci