Rezidba voćaka vrlo je složen i odgovoran posao, koji se još ne obavlja dovoljno stručno, odnosno pravilno. Nestručnim rezom može se izazvati više štete nego koristi. Za pravilno obavljanje reza potrebno je puno stručnog znanja i iskustva. Posebno treba poznavati morfologiju ili oblik rodnih i nerodnih pupoljaka i izbojaka. Zatim, treba upoznati osnovne principe fiziologije rasta rodnih i nerodnih oblika izbojaka.Treba poznavati ponašanje voćaka prema rezu, u zavisnosti od ostalih uslova uzgoja.
Ali, ne smemo gubiti hrabrost i izbegavati rezidbu voćaka. Naš narod lepo kaže: „Ko reže greši, ali još više greši ko ne reže“. Osim toga, u narodu je prisutna i izjava „Dvaput meri, onda seci.“ Danas, na temelju praktičnog iskustva, pouzdano znamo da je prvi preduslov redovne i obilne rodnosti uravnotežen rast voćke. Stoga ćemo često čuti izreku „Dobro uravnoteženo, dobro orezano“.
U voćnjaku je potrebno budno pratiti promene nakon rezidbe, jer ćemo na taj način najbolje naučiti tehniku rezidbe, uočiti gde smo pogrešili a gde dobro rezali. Kad sami uočimo greške, lako ćemo ih ukloniti i izbegnuti u radu. Potrebno je, dakle, steći vlastito iskustvo. Najbolje vreme za rezidbu kod voćki i žbunova je po pravilu februar i mart (zrela rezidba) odn. jul i avgust (zelena rezidba).
Veličina i oblik stabla su vrlo važni. Ostavite li ih da prirodno rastu, mnoga će stabla postati nepraktično velika za prosečan voćnjak. Zbog toga su razvijeni manji oblici koji se uzgajaju na patuljastim i manje bujnim podlogama, ali voćke možete oblikovati i orezivati kao lepeze, palmete i vretena što takođe omogućuje uzgoj na manjim površinama. Cilj rezidbe je stvaranje i održavanje optimalnog odnosa između rodnih i nerodnih grana.
Ispravno orezivanje održava otvorenu, ne pregustu strukturu, koja omogućuje najviše sunčevog svetla i pojednostavljuje prskanje i berbu. Kako bi se stvorio određeni oblik, kod mladih se biljaka orezivanje kombinuje sa oblikovanjem. Uklanjaju se svi neželjeni mladi izboji, dok se ostali skraćuju kako bi se isprovocirao rast bočnih izboja. Oblikovano rodno stablo orezuje se zbog izazivanja optimalnog rasta i stvaranja plodova iscrpljuju. Njih odrežemo do osnove. Rodne grane ne režemo. Mlade izbojke koji su previše uspravni treba naterati da stvaraju više cvetnih pupoljaka, što se postiže povezivanjem, kako bi stajali više vodoravno. Najviše cvetova, a time i plodova, nastaje na položenim rodnim granama.
Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.
Kostić-Đorđević Mimica
Kostić-Đorđević Mimica