[Sovilj ĐorđeUčesnik]

Резидба шљиве у роду

Резидба шљиве спада у основне и редовне мере која се мора изводити сваке године. Резидба на зрело или зимска резидба се обавља у периоду мировања шљиве. Резидба се углавном обавља од друге половине фебруара па до почетка вегетације крајем марта или почетком априла. Уколико се не располаже са довољно радне снаге или су засади на већим површинама и потребно је доста времена за резидбу може се кренути раније током децембра и јануара. Резидбу младих или тек подигнутих засада по правилу остављамо за март месец , пред сам почетак вегетације када је опасност од мразева мања а неоштећени набубрели пупољци изнад којих ће се обавити рез јасно уочљиви. Резидбу обављају самостално произвођачи са члановима породице или ангажују резаче. Обзиром на површине под шљивом у Колубарском округу недовољно је обучених резача који услужно обављају резидбу а већина произвођача шљиве који ангажују резаче плаћају им по принципу дневница па почетак резидбе одлажу за крај марта када је дужи дан и већи учинак резача. Појединих година када су временски услови током марта неповољни доста засада остане неорезано или се резидба обавља и током цветања. У принципу је боље орезати и тада уз оштећења дела цветова него да засад остане неорезан.
Основи принцип резидбе за род је да се одржи формирани узгојни облик , а начином тј. јачином резидбе утичемо на редовну родност и квалитет плодова. Од родног потенцијала тј. броја формираних цветних пупољака зависи јачина резидбе. Резидбу треба прилагодити и сортима шљиве у засаду односно разликама у типу родних гранчица између појединих сорти.
Код шљиве разликујемо следеће родне гранчице : мешовите родне гранчице , дуге родне гранчице , мајски букетићи и копљасти израштаји.

Мешовите родне гранчице код Чачанске родне сличне су мешовитим гранчицама код брескве, на гранчици у групама по два или три се налазе лисни и цветни пупољци. Овај једногодишњи прираст је важан носилац родности код ове сорте а поред мешовитих родних гранчица пажњу треба посветити и кратким родним гранчицама тј. спирално распоређеним цветним пупољцима на мајским букетићима и њиховом броју.
Резидбом почињемо са земље и прво уклањамо поломљене и суве гране, водопије, прираст који расте у унутрашњост круне, гране које се укрштају. Резове правити до основе избегавајући остављање патрља, дебље гране сећи воћарским тестерицама а остале малим ру?ним маказама, избегавати велике маказе (осим патрља које остављају, са њима не може прецизно да се изведе рез изнад пупољка када се скраћују гранчице а често повлаче и кору па долази до гуљења коре испод дебљих грана).
Једногодишњи прираст се најчешће преводи на нижу гранчицу која има повољан положај и она се прекраћује за четвртину, трећину или половину своје дужине у зависности од јачине резидбе. Ова гранчица реже се на пупољак који је окренут према пољу и тај вршни пупољак мора бити по положају виши од вршног пупољка ниже гранчице коју остављамо јер она представља продужницу скелетне гране. Прираст испод ње такође скратити на пупољак који је окренут у ону страну где желимо да расте нови младар. Кад завшимо са резидбом нижих грана, помоћу мердевина или платформи режемо више спратове а принцип је исти, превођење на нижу гранчицу ако је на двогодишњем дрвету већи број једногодишњих гранчица, њихово скраћивање на спољни пупољак водећи рачуна о положају гранчица – виша по положају мора то и остати после скраћивања. Резидбом утичемо да не дође до претераног издуживања грана и преношења родности на периферију круне. Уколико уочимо огољавање на појединим деловима круне за попуњавање тог простора мугу се оставити и водопије али је пожељно да се током вегетације изврши њихово повијање.
Старе и издужене гране могу се ригорознијим резовима превести на ниже гране које имају повољан положај, родни и вегетативни потенцијал. Правилном резидбом одржава се формирани узгојни облик. Побољшана пирамидална круна је најпогоднија за ову сорту, то је облик са централном вођицом на којој су спирално распоређене скелетне гране. Вођица се резидбом преводи на вршну скелетну грану код побољшане пирамидалне круне или на нижи једногодишњи прираст код пирамидалне. Посебно је важно током формирања узгојног облика да угао који захвата продужница и будућа скелетна грана буде од 45-60 степени како би веза између њих била јача и да не дође до очењивања грана.

[Autor]

Članci