[Nikolić BiljanaUčesnik]

Osnovno pravilo pri rezidbi mladih voćaka je da se one ne smeju jako orezivati. Jaka rezidba u uzgojnom periodu podstiče vegetativni rast i odlaže početak rađanja. Međutim, kajsija je manje osetljiva od drugih voćaka na jaču rezidbu u uzgojnom periodu, jer ima veliku početnu snagu rasta i sposobnost da brzo nadoknadi aktivnu lisnu masu umanjenu rezidbom.  Mlada stabla kajsije imaju jako izražen potencijal vegetativnog rasta, koji se ogleda u formiranju brojnih prevremenih grančica. One se mogu koristiti za formiranje bočnih obrastajućih grana, čime se ubrzava formiranje krune. S obzirom da na sebi imaju i cvetne pupoljke, ove grančice se mogu iskoristiti i za donošenje prvog roda. Suvišne prevremene grančice ne treba uklanjati do osnove, jer one pri dnu nemaju drugih pupoljaka, pa bi mesto sa koga su uklonjene ostalo golo. Ove grančice zato treba skratiti na 2-3 pupoljka. Kod mladih stabala kajsije se primenjuje zimska i letnja rezidba.

U okviru zimske rezidbe najčešće se primenjuju operacije prekraćivanja i proređivanja letorasta.

Prekraćivanje letorasta se vrši kod produžnica centralne vođice i osnovnih skeletnih grana. Ako se letorast jače prekrati, u toku vegetacije iz pupoljaka će se razviti veći broj snažnijih prirasta. Pri tome će se najbujniji mladari razviti neposredno ispod mesta prekraćivanja, dok će oni koji su više udaljeni biti slabije bujnosti. Kod sorti kajsije koje imaju izrazito uspravan rast grana, kao što je Stark Early Orange, prekraćivanje letorasta treba vršiti na pupoljak koji ima donji ili bočni položaj.Time se omogućava otvaranje krune. Kod sorti koje imaju oboren rast grana, kao što je Roksana, prekraćivanje treba vršiti na gornji pupoljak da bi se rast grana usmerio naviše.

Proređivanje predstavlja potpuno uklanjanje letorasta odsecanjem do osnove. Primenjuje se najčešće u cilju otklanjanja konkurenata produžnicama centralne vođice ili osnovnih skeletnih grana. Ova operacija se naziva izolacija produžnice i ona utiče na bolje obrastanje nižih delova grana. Odstranjivanje suvišnih letorasta vrši se i u slučajevima  kad oni svojom bujnošću i položajem zagušuju krunu. Time se utiče na bolju osvetljenost krune. Kajsija zahteva dobru osvetljenost krune. Ako se prepusti spontanom formiranju, bez rezidbe, brzo dolazi do zagušivanja krune. Usled toga kasnije se javlja ogoljavanje donjih, zasenjenih delova krune i premeštanje rodnosti na periferiju.

Letnja rezidba je naročito korisna kod kajsije u uzgojnom periodu. Ona više utiče na smanjenje bujnosti stabala u odnosu na zimsku rezidbu, a ti efekti su više izraženi ukoliko se izvede ranije. Mere letnje rezidbe koje se najčešće primenjuju kod mladih stabala kajsije su: pinsiranje, očenjivanje i prekraćivanje mladara. Pinsiranje predstavlja odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara. Time se zaustavlja njegov rast za 15-20 dana, dok se u pazuhu poslednjeg ostavljenog lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Ovaj zahvat se izvodi u toku proleća, u periodu intezivnog rasta mladara. Pinsiranje se obavlja kod bujnih mladara izbilih iz vođice ili starijeg dela skeletnih grana. Ove mladare treba zakinuti noktom na 5-6 listova dok su još zeljasti. Na njima će se do kraja vegetacije formirati prevremene grančice za rod u narednoj godini.

Proređivanje (očenjivanje) mladara predstavlja njihovo odstranjivanje do osnove. Izvodi se u cilju uklanjanja mladara koji konkurišu produžnicama centralne vođice i osnovnih skeletnih grana. Očenjivanje mladara se izvodi ručno, kada oni dostignu dužinu 15-20 cm, pre nego što počne odrvenjavanje njihove osnove.

Prekraćivanje mladara predstavlja odstranjivanje manjeg ili većeg dela mladara. Efekti ove mere zavise od vremena njene primene. Prekraćivanje mladara u periodu intezivnog rasta mladara (maj i prva polovina juna) utiče na njegovo razgranavanje, tj. stvaranje prevremenih granćica. Ova mera je posebno značajna kod sorti kajsije koje se odlikuju slabim razgranavanjem. Prekraćivanje mladara u drugom delu vegetacije (od sredine juna do sredine avgusta) utiče na smanjenje bujnosti i povećanje diferenciranja pupoljaka.

Korišćena literature Kajsija Prof. dr Dragan Milatović

Biljana Nikolić, PSSS Smederevo

[Autor]

Članci