Malina je voćna vrsta koja iz grupe jagodastog voća ima najveći značaj u proizvodnji u Srbiji. Može se gajiti po sistemu žbunova i špalira. Sistem žbunova se uglavnom primenjuje na manjim površinama i okučnicama dok je sistem špalira najpogodniji za uzgajanje maline u plantažnim zasadima. Kod ovog sistema rastojanje između redova je 2,5-3,0 metara, dok je rastojanje redu 0,25 -0,30 cm.
Rezidba maline na rod se vrši u dva navrata, po završenoj berbi i u proleće neposredno pred kretanje vegetacije. Po obavljenoj berbi sve izdanke koji su doneli rod potrebno je ukloniti do zemlje. Pored izrodjenih izdanaka uklanjaju se polomljeni i bolesni izdanci kao i mladi previse bujni izdanci. Radi sprečavanja pojave bolesti i štetočina sav orezani materijal izneti iz malinjaka i spaliti. Ostavljene izdanke koji će doneti rod u sledecoj godini ne vezivati za žicu.
U proleće, neposredno pred kretanje vegetacije vrši se odabir ostavljenih izdanaka, biraju se zdravi, dobro razvijeni izdanci, po dužnom metru 6- 8 izdanka. Ostavljeni izdanci treba daimaju dobro razvijene pupoljke čitavom dužinom, da se ne granaju i da su bez vidljivih oštećenja. Ostale izdanke je potrebno oštrim makazama ukloniti do zemlje. Nakon što se izdanci maline povežu za dva reda žice vrši se njihovo prekraćivanje. Izdanci se prekraćuju na 2-3 pupoljka iznad gornjeg reda žice.
Rezidba u vegetaciji odnostno takozvano zakidanje izdanaka se obavlja na način što se svi mladi izdanci koji izbiju iz zemlje do sredine maja meseca uklanjaju iz osnove. Ovu meru je potrebno izvoditi u nekoliko navrata. Optimalno vreme je kad mladi izdanci imaju porast u visinu 10-15 cm jer su zeljasti i lako ih je ukloniti, za razliku od starijih koji počinju da zdrvenjavaju, pa se moraju uklanjati oštrim makazama.
Srećko Vukašinović, dipl.inž.polj.
Vukašinović Srećko
Vukašinović Srećko