За остварење што већих, а истовремено и стабилнијих приноса потребно је извршити и адекватан избор сорти кромпира за одређени регион. У биљној производњи је посебно важно имати генотипове које су стабилни, односно да им принос што мање варира у зависности од фактора спољашње средине. У том смислу пожељно је одабрати сорту кромпира која има висок и стабилан принос на одређеном локалитету са карактеристичним варирањем фактора спољашње средине кроз више година. Поред генотипа и фактора спољашње средине важно је познавати и утицај њихове међусобне интеракције на принос. Одговарајуће статистичке методе омогућују издвајање стабилних и перспективних (што роднијих) сорти кромпира за одређени локалитет, односно добру рејонизацију која значајно доприноси профитабилности производње. У том смислу развијене су различите статистичке методе за обраду експерименталних података које на основу интеракције између генотипа и спољашње средине дају прецизне информације о сортама. Сорте које обезбеђују висок принос и најмање реагују на промене услова спољашње средине сматрају се перспективним, односно стабилним сортама којима се посвећује пажња у даљем оплемењивачком и селекционом раду. Такве сорте су погодније за шире тржиште чиме се смањују трошкови њихове производње. Стабилност сорте није само битна оплемењивачима већ је врло битна и за произвођаче кромпира у смислу добре рејонизације.
Nešović Nenad
Nešović Nenad