[Ostojić MirjanaUčesnik]

Primarni cilj regenerativne poljoprivrede je ozdravljenje zemljišta – postiže se minimalnim korišćenjem teške mehanizacije, setvom pokrovnih useva, drvoreda ili korišćenjem organskog umesto mineralnog đubriva, kao što je stajnjak. Zdravo zemljište je osnova za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane – direktno utiče na kvalitet i prinos useva, kao i na otpornost na klimatske promene. Regenerativne prakse, poput minimalne obrade zemljišta, upotrebe pokrovnih useva i rotacije useva, ključne su za obnovu i očuvanje zdravlja zemljišta. Ove metode povećavaju sadržaj organske materije, poboljšavaju strukturu tla i aktivnost mikroorganizama,  doprinose boljem zadržavanju vode, smanjenju erozije i dugoročnoj produktivnosti. Viši nivo organske materije u zemljištu omogućava bolju otpornost na bolesti, efikasnije korišćenje hranljivih materija i veću produktivnost useva. Minerali poput azota, fosfora i kalijuma su neophodni za rast biljaka i često se dodaju kao đubriva. Kvalitet zemljišta zavisi ne samo od prisustva ovih hranljivih materija, već i od njihove sposobnosti da se zadrže i koriste tokom različitih vremenskih uslova. Zemljište bogato organskom materijom može bolje zadržati vodu tokom sušnih perioda, smanjujući potrebu za dodatnim navodnjavanjem.

Prakse za regeneraciju zemljišta –  metode koje obnavljaju organsku materiju, poboljšavaju mikrobiološku aktivnost i očuvaju prirodnu ravnotežu u zemljištu:

• Minimalno oranje – ova praksa smanjuje mehaničko uznemiravanje zemljišta, čime se čuva njegova struktura i mikrobiološka aktivnost. Minimalno oranje pomaže u očuvanju organske materije i smanjuje eroziju.
• Pokrovni usevi – korišćenje biljaka koje se sade između glavnih useva pomaže u sprečavanju erozije, poboljšava strukturu zemljišta i povećava njegovu plodnost.
• Plodored – rotacija useva pomaže u održavanju ravnoteže nutrijenata u zemljištu i smanjuje rizik od bolesti i štetočina. Plodored je praksa sadnje različitih useva na istom zemljištu u različitim sezonama kako bi se poboljšalo zdravlje zemljišta, optimizovala njegova nutritivna svojstva i smanjila prisutnost štetočina i korova.
• Kompostiranje – organski materijali dodani u zemljište poboljšavaju njegovu strukturu, povećavaju zadržavanje vode i pružaju neophodne hranljive materije za biljke. Redovno dodavanje komposta obogaćuje zemljište organskim materijama, smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima i pomaže u smanjenju otpada tako što reciklira organski materijal koji bi inače bio bačen.
• Agroekološki sistemi – integracija različitih vrsta biljaka i životinja pomaže u obnavljanju biodiverziteta i stabilizaciji ekosistema.

Mirjana Ostojić, PSSS Kraljevo

[Autor]

Članci