[PSSS JagodinaUčesnik]

Pojam regenerativne poljoprivrede prvi je definisao Robert Rodejl, američki izdavač poljoprivredne literature, kao: “Proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinjskih vrsta u zemljoradnju”.

Intenzivniji sistemi ratarske proizvodnje jedne kulture uz veću upotrebu đubriva i pesticida imali su negativni uticaj na osobine zemljišta i na taj način povećana je emisija gasova staklene bašte. Zbog toga se tokom 1980-ih godina prošlog veka javila veća potreba za primenom održive poljoprivrede, kasnije je došlo i do „značajnog pada stočarstva, a samim tim i primene organskih đubriva” i posledično drastičnog smanjenja organske materije u zemljištu. „U cilju očuvanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta i povećanja biodiverziteta, pre 10 do 20 godina pojavljuje se novi pravac, regenerativna poljoprivreda”, kaže profesor Branko Ćupina.

Regenerativni principi, poput smanjenja obrade zemljišta i rotiranja zasejanih kultura, pozitivno utiču na biljni i životinjski svet ispod i iznad nivoa zemlje. Regenerativna poljoprivreda, za razliku od konzervacijske, na čijim je temeljima nastala, podrazumeva i integraciju zemljoradnje i stočarstva.

Održivost je reč koju svakodnevno čujemo više puta. Održiva poljoprivreda je način proizvodnje koji, posmatrano u dužem vremenskom periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se proizvodnja zasniva, zadovoljava čovekove potrebe za hranom i vlaknima, ima ekonomsku isplativost i unapređuje kvalitet života farmera i celokupnog društva. Ovo je definicija u Agendi 21, na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju (Rio de Ženeiru, 1992. god.)

Regenerativna poljoprivreda je samo deo održive poljoprivrede, a njen cilj je da se sačuvaju, odnosno obnove, fizički, hemijski i biloški resursi u zemljištu koje je osnova poljoprivredne proizvodnje. Primena principa regenerativne poljoprivrede veliki benefit donosi i široj društvenoj zajednici jer zemljište za sebe vezuje ugljen-dioksid i na taj način samnjuje emisiju štetnih gasova u atmosferu što je posebno aktuelno u poslednjih 10-15 godina, u periodu evidentnih klimatskih promena. (prof.dr Vladan Pešić)

Regenerativna poljoprivreda u velikoj meri se fokusira i na napredne tehnologije i alate precizne poljoprivrede. Na taj način se smanjuje upotreba pesticida i veštačkih đubriva, odnosno, primenjuju se samo tamo gde je to neophodno. Ona se zalaže za popravljanje zdravstvenog stanja zemljišta koje je narušeno upotrebom teške mehanizacije, preteranom količinom veštačkih đubriva i pesticida. Princip ovog koncepta je da se zemljište ne obrađuje ili da se to radi u što manjoj meri. Sem toga, obavezna je zastupljenost pokrovnog useva  – cover crop, od žetve do setve, kako bi zemljište bilo zaštićeno tokom cele godine. Na taj način se samnjuje erozija, bolje se čuva vlaga, zemlja se hladi, usvaja više azota, a zemljište ima ulogu rezervoara ugljen-dioksida.

Konvencionalna proizvodnja podrazumeva upotrebu pluga, slede jedan ili dva prohoda za setvu i na to se nastavljaju dalje agrotehničke mere. Kod regenerativne poljoprivrede sve navedeno svedeno je na jednu operaciju, bez obrade ili uz minimalnu delimičnu obradu površinskog sloja zemljišta u koji se ulaže seme. Osnova regenerativne poljoprivrede je da se u jednoj mašinskoj operaciji odrade dve ili više agrotehničkih mera – obrada, setva, prihrana, po mogućstvu zaštita, kako bi se zemljište što manje uznemiravalo i na taj način se popravilo njegovo zdravstveno stanje. Krajnja korist je bolji prinos i veći profit.

Pet osnovnih principa regenerativne poljoprivrede:

• Držite površinu zemlje prekrivenu koliko god je moguće;
• Ograničite fizičko i hemijsko „uznemiravanje” zemlje;
• Kombinujte širok izbor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla;
• Ostavite živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine;
• Uključite u sistem proizvodnje stoku koja će da pase na tom tlu.

Pet mana regenerativne poljoprivrede:

• Poljoprivrednicima će biti potrebno neko vreme da steknu znanja i veštine za ovaj tip proizvodnje
• Manje oranja može da dovede do češće pojave neželjenih biljaka (korova)
• Neki farmeri će to nadomestiti većom upotrebom herbicida.
• Neki stručnjaci smatraju da može doneti manje prinose sa nekim usevima i u određenim uslovima
• Prelazak sa tradicionalnih metoda zahteva vreme

Savetodavac za ratarstvo Aleksandar Ilić, PSSS Jagodina

[Autor]

Članci