[Bušatović RadomirUčesnik]

Регенеративна пољопривреда подразумева производњу без нарушавања земљишта орањем и увођење различитих биљних и животинских врста у земљорадњу. Регенеративна пољопривреда се фокусира на побољшање здравља земљишта  које је уништено  употребом различитих ђубрива и пестицида, као и тешке механизације. Здраво земљиште производи више хране, складишти више угљеника и повећава биодиверзитет. Овај вид пољопривредне производње смањује емисије гасова стаклене баште и свеукупни утицај на животну средину, снижава температуру и смањује ерозију земљишта. Позитивно утиче на опрашивање биљака и отицање воде. Принципи регенеративне пољопривреде подразумевају ротацију усева,  употребу животинског стајњака и компоста без нарушавања земљишта орањем, увођење различитих биљњих и животинских врста у земљорадњу као и премештање стоке на испаши како неби иста нарушава квалитетет земљишта и пашњака.

До ослобађања угљеника из земљишта у атмосверу доводе традиционални начини обраде земљишта, дубоко орање које углавном укњучује употребу тешке механизације. Дубоко орање доводи до продора велике количине кисеоника у земљиште  долази до  разградње хумуса који је јако важан за производњу, али се тим процесом ослобађа угњен диоксид у атмосверу као и штетне емисије  азота  а истовремено се земљиште деградира.Прекомерна употреба ђубрива и пестицида а све у циљу повећања производње хране, код земљишта које је већ нарушено, битно утиче на смањење продуктивности и представља ризик за производњу здравствено безбедне хране и обезбеђивања високог нивоа заштите живота и здравља људи.

По пројекту Agri Capture CO2 Европске уније који је обухватио истраживања везана за регенеративну пољопривреду издвајају се пет принципа регенеративне пољопривреде и то :

 

– Држите површину земље прекривену колико је год то могуће

-Ограничите физичко хемиско „ узнемиравање“ земље

– Комбинујте широк избор биљака како би се повећао биодиверзитет тла

– Оставите живо корење биљака у земљи током што већег дела године

– Укључите у систем производње стоку која ће да пасе на том земљишту

 

Један од кључних принципа регенеративне пољопривреде је и покривање тла током читаве године, чак и у периодима када на њему нису засејани усеви.

Тај додатни слој спречава  брзо испаравање воде  из земљишта, током кишне сезоне спречава  брзо отицање воде  у дубље слоје земљишта, а и снижава  температуру  и смањује ерозију. Земљорадници који користе тај модел најчешће користе остатке ратарских култура после жетве, попут стабњика кукуруза или пшенице.

– Остављање добро уситњених остатка жетве на њивама или мешање тих делова биљака са површинским слојем земље доприноси очувању тла али и бољем приносу у наредном периоду.

– Спаљивање стрништа изузетно је штетно за земљиште и пољопривредник овим чином осиромашује земљиште , а и изузетно је опасно због могућности изазивања пожара.

       С агрономског становишта наноси велике штете с дуготрајним последицама посебно ако        се изводи сваке године. Спаљивањем стрништа развијају се високе температуре које убијају корисне микроорганизме, гљиве, инсекте, губи се значајна количина органске материје и сав азот и убрзава опадање садржаја хумуса у земљишту. Такође, загађује се атмосфера, ремети биолошка равнотежа а тиме дестабилизује агроекосистем.

Једно од најбољих средстава за минималну обраду земљишта је директна сетва, прилико које не долази до окретања земљишта. На тај начин се задржава већина влаге у тлу и остављају се остаци који га штите.

Покровни усеви који се гаје између два главна усева сеју се у или са главним усевом и њихови  жетвени остаци се не уносе у земљиште него остају на површини као мртав биљни материјал тј. малч. Покривни усеви такође чувају влагу земљишта, сузбијају коров и обезбеђују азот. Тиме се добар део хранивих материја враћа  уземљиште.

Ротацију стоке на испаши треба практиковати чешће у циљу очувања биодиверзитета и квалитета  пашњака.

Пет мана регенеративне пољопривреде :

– Пољопривредницима ће бити потребнонеко време да стекну знања и вештине за овај тип производње

-Мање орања може да доведе до чешће појаве корова

-Неки фармери ће то надоместити већом употребом хербицида

-Неки стручњаци сматрају да може донети мање приносе са неким усевима у одређеним условима

-Прелазак на традиционалних метода захтева време

Извор: Европски институт за иновације и технологију

 

 

 

Радомир Бушатовић, дипл.инж.

ПССС Крушевац

 

 

 

 

[Autor]

Članci