Regenerativna poljoprivreda predstavlja holistički – ekološki,etički i uopšte gledano, sveobuhvatni pristup poljoprivredi koji podržava tri najvažnija poljoprivredna resursa–vodu, zemljište i biodiverzitet, Za razliku od konvencionalne proizvodnje koja nastoji da obezbedi dovoljnu količinu hrane za sve brojniju svetsku populaciju, bez obzira na negativne uticaje na životnu sredinu, regenerativna poljoprivreda obezbeđuje neophodne proizvode, ali i doprinosi zaštiti okruženja, bezbednosti hrane i zdravlju ljudi, Cilj regenerativne poljoprivrede je zaštitia i povećanje biodiverzitet na zemlji i ispod nje, a upravljanje vodnim resursima na bolji način su od suštinskog značaja za regeneraciju. Regenerativna poljoprivrede podrazumeva proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinjskih vrsta u zemljoradnju. Ovim načinom proizvodnje smanjuje se emisija ugljen-dioksida, upotreba velikih mašina koje sabijaju zemljište je ređa. Dubokim oranjem unosimo kiseonik u zemljište, on utiče na razgradnju humusa i tom prilikom u atmosferu se ispušta ugljen dioksid. čime se nanosi šteta prirodi. Procena je da četvrtina gasova staklene bašte potiče upravo iz poljoprivredne proizvodnje. Jedan od ključnih principa regenerativne poljoprivrede je pokrivanje zemljišta tokom čitave godine – i u periodu kada na njemu nisu zasejani usevi. U tu svrhu koriste se dobro usitnjeni žetveni ostaci, ali i pokrovni usevi – najčešće leguminoze, koji se seju između žetve i setve narednog useva. Koriste se biljke koje imaju dubok i moćan korenov sistem koji može da rastresa zemljište i sprečava njegovu eroziju.Regenerativna poljoprivreda podrazumeva integraciju zemljoradnje i stoke čime poboljšavamo upravljanje stajnjakom. Smanjenjem unosa hemijskih sredstava u zemljište možemo da optimizujemo organsko đubrenje i biološku kontrolu štetočina kako bismo smanjili oticanje vode. Renenerativna poljoprivreda ima i neke nedostatke – mane: poljoprivrednicima će biti potrebno neko vreme da steknu znanja i veštine za ovakav način pristupa proizvodnji, pojedini stručnjaci smatraju da će prinosi nekih useva biti manji, redukovano oranje može da utiče na češću pojavu i brojnost pojedinih koroskih biljaka. Prelazak sa tradicionalnih metoda zahteva vreme, procene su da je potrebno 5-7 godina . Nov pristup zahteva i novu, ne tako jeftinu, mehanizaciju.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan