[Jelena MilenkovićUčesnik]

<p align=”JUSTIFY”>Рђаста превлака <span lang=”zxx”>представља слој плутастих ћелија на површини плода и </span>може да прекрије мању или већу површину плода у зависности од генетских карактеристика сорте, агроеколошких услова и примењене агротехнике. Структура и дебљина кутикуле је важна за отпорност на појаву превлаке, сорт<span lang=”zxx”>е</span> са тањом кутикулом преко целог плода или преко дела плода <span lang=”zxx”>су</span> осетљивиј<span lang=”zxx”>е</span>, али клонови <span lang=”zxx”>тих</span> сорт<span lang=”zxx”>и</span> могу бити отпорнији. Рђаста превлака се сматра сортном карактеристиком плодова, уколико није последица проузрокована биљним болестима, штеточинама или мразом. Може прекрити и целу површину плода <span lang=”zxx”>без</span> да се сматра маном плода. <span lang=”zxx”>Превлака је сортна карактеристика код сорти крушке Абате фетел и Боскова бочица, док се сматра маном када настане на плодовима јабуке сорте Златни делишес. </span>Њена појава негативно утиче на потрошаче који данас имају широк избор свог воћа, а нарочито сорти јабуке, самим тим цена плодова са рђастом превлаком на тржишту знатно пада. Уколико се плодови употребе за прераду, цена још више пада а производња постаје нерентабилна, јер је циљ савремене интензивне производње максимални принос најбољег квалитета, који оправдава огромна улагања у саврену технологију производње. Неповољни агроеколошки услови, нарочито у период раста и развоја плодова могу допринети оштећењима плодова, односно појави рђасте превлаке. Такође, неповољно утичу и патогени, инсекти и пестициди. Из тог разлога, важан је погодан избор локалитета за подизање засада, као превенција појаве превлаке. Применом противградних мрежа, такође могу да се смање механичка оштећења покожице.</p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”>За сузбијање рђасте превлаке користе се гиберелини, један од 5 биорегулатора раста. Примарни ефекат гиберелина је ублажавање стреса током интензивне ћелијске деобе, ГА4+7 примене се након пуног цветања. Тиме се повећава пластичност покожице за 25%, увећавају се епидермалне и хиподермалне ћелије и смањује се укупан број ћелија покожице. Постоје и препарати на бази комбинације ГА и синтетичког цитокинина бензиладенина (БА). Када се рђаста превлака појави не може се отклонити, због тога је веома важно одредити прави моменат третмана, који се врши превентивно, пре неповратног процеса. Максимална осетљивост на појаву превлаке је на пречнику плодића између 15 и 30 mm, то је две до четири недеље након пуног цветања. Први третман треба обавити пре ове фазе, одмах након прецветавања. Треба спречити настанак рђасте превлаке са што мање третмана, а најчешће је то 2 до 3 третмана у размаку од 7 дана од првог третирања. Важно је истаћи и то да свака сорта различито реагује на биорегулаторе, због тога је теже применити их у традиционалним засадима са парним редовима, док је у моносортним засадима њихова примена лакша.</p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”>Гиберелини могу да утичу негативно на формирање родних пупољака, ако се примене превелике дозе, али је такође утврђено да је за спечавање појаве рђасте превлаке важније време примене и број третмана него концентрација ГА.</p>

[Jelena MilenkovićUčesnik]

Рђаста превлака представља слој плутастих ћелија на површини плода и може да прекрије мању или већу површину плода у зависности од генетских карактеристика сорте, агроеколошких услова и примењене агротехнике. Структура и дебљина кутикуле је важна за отпорност на појаву превлаке, сорте са тањом кутикулом преко целог плода или преко дела плода су осетљивије, али клонови тих сорти могу бити отпорнији. Рђаста превлака се сматра сортном карактеристиком плодова, уколико није последица проузрокована биљним болестима, штеточинама или мразом. Може прекрити и целу површину плода без да се сматра маном плода. Превлака је сортна карактеристика код сорти крушке Абате фетел и Боскова бочица, док се сматра маном када настане на плодовима јабуке сорте Златни делишес. Њена појава негативно утиче на потрошаче који данас имају широк избор свог воћа, а нарочито сорти јабуке, самим тим цена плодова са рђастом превлаком на тржишту знатно пада. Уколико се плодови употребе за прераду, цена још више пада а производња постаје нерентабилна, јер је циљ савремене интензивне производње максимални принос најбољег квалитета, који оправдава огромна улагања у саврену технологију производње. Неповољни агроеколошки услови, нарочито у период раста и развоја плодова могу допринети оштећењима плодова, односно појави рђасте превлаке. Такође, неповољно утичу и патогени, инсекти и пестициди. Из тог разлога, важан је погодан избор локалитета за подизање засада, као превенција појаве превлаке. Применом противградних мрежа, такође могу да се смање механичка оштећења покожице.
За сузбијање рђасте превлаке користе се гиберелини, један од 5 биорегулатора раста. Примарни ефекат гиберелина је ублажавање стреса током интензивне ћелијске деобе, ГА4+7 примене се након пуног цветања. Тиме се повећава пластичност покожице за 25%, увећавају се епидермалне и хиподермалне ћелије и смањује се укупан број ћелија покожице. Постоје и препарати на бази комбинације ГА и синтетичког цитокинина бензиладенина (БА). Када се рђаста превлака појави не може се отклонити, због тога је веома важно одредити прави моменат третмана, који се врши превентивно, пре неповратног процеса. Максимална осетљивост на појаву превлаке је на пречнику плодића између 15 и 30 mm, то је две до четири недеље након пуног цветања. Први третман треба обавити пре ове фазе, одмах након прецветавања. Треба спречити настанак рђасте превлаке са што мање третмана, а најчешће је то 2 до 3 третмана у размаку од 7 дана од првог третирања. Важно је истаћи и то да свака сорта различито реагује на биорегулаторе, због тога је теже применити их у традиционалним засадима са парним редовима, док је у моносортним засадима њихова примена лакша.
Гиберелини могу да утичу негативно на формирање родних пупољака, ако се примене превелике дозе, али је такође утврђено да је за спечавање појаве рђасте превлаке важније време примене и број третмана него концентрација ГА.

[Autor]

Članci