[Jovanović GordanaUčesnik]

U pojedinim zasadima koštičavog voća (višnje) tokom maja registrovana je pojava rđaste grinje Aculus schlechtendali. Uočava se rdjasta, bronzasta boja naličja listova, koji se uvijaju ka unutrašnjosti. Smanjen je proces fotosinteze, što za posledicu ima zastoj u vegetaciji, plodovi postaju sitniji, a lišće može pre završetka vegetacije otpasti. Prevremeno opadanje lišća može prouzrokovati sušenje jednogodišnjih sadnica u rasadniku. Ukoliko dodje do retrovegetacije, voćka nepripremljena ulazi u zimski period, zbog čega postaje osetljivija na niske temperature.
Rdjasta grinja ima veći broj generacija. Prezimljavaju odrasle ženke između ljuspica pupoljaka. U vreme bubrenja pupoljaka grinje postaju aktivne. Ženka polaže 20 do 50 jaja na listove. Tokom cvetanja se mogu naći i na čašici ploda. Ciklus razvića jedne generacije završava se za desetak dana. Ženke letnjih formi polažu i do 100 jaja. Tokom avgusta se javljaju ženke koje idu na prezimljavanje.
Hemijska zaštita se redje sprovodi jer prirodni neprijatelji mogu regulisati brojnost štetočine. Ukoliko se uoči jača pojava rdjaste, bronzaste boje listova, potrebno je izvršiti hemijsko tretiranje insekticidima (akaricidima). Ukoliko se tretiraju zasadi u rodu potrebno je voditi računa o karenci. Poslednji rok primene preparata je 14 dana pred berbu. Od akaricida mogu se primeniti preparati na bazi a.m. abamektina:u koncentraciji 0,1%, sa dva tretmana u intervalu od 7 do 10 dana. Ovi insekticidi mogu prodreti kroz kutikulu lista, zbog čega dobro deluju na fitofagne grinje koje se hrane iz ćelija epidermisa kao što je A. schlechtendali.

PSSS Leskovac
Mr Gordana Jovanović

[SinisaUčesnik]

Odlican savet a kad ce prskanje protiv smotavca u sljivicima nista niko ne pise.

[Jovanović GordanaUčesnik]

Osim plamenjače, monilije, rdje, šupljikavosti lišća, rogača i drugih bolesti, na šljivi štete mogu načiniti i štetni insekti. Osim šljivine ose (Hoplocampa sp.) koja se suzbija u precvetavanju šljive (kada otpadne 70-80 % belih, kruničnih listića), direktne štete na plodu može načiniti šljivin smotavac (Cydia funebrana) koji u našim uslovima ima dve generacije.

-Leptiri I generacije se pojavljuju tokom maja i juna kada su plodovi šljive veličine oko 10 mm. Napadnuti plodovi nakon ubušivanja gusenice poplave, zaostaju u porastu, a na mestu ubušivanja pojavljuje se smola. Takvi plodovi pre vremena sazrevaju i otpadaju.
-Leptiri II generacije javljaju se u julu i avgustu, kada su plodovi šljive već poluzreli, gusenica se ubušuje u plodove, oštećuje ih i zagadjuje svojim izmetom. Kada su leta vlažna i sveža može se očekivati jača pojava ove štetočine.
Od preparata primeniti registrovani insekticidi.
Mr Gordana Jovanović
PSSS Leskovac

[Autor]

Članci