Ova gljiva je rasprostranjena u svim krajevima sveta, a ne parazitira samo šljivu već i druge vrste (kajsiju,breskvu,badem). U izvesnim godinama bolest ima epifitotičan karakter, kada krajem leta šljiva može izgubiti ogromnu masu lišća. Plodovi ne dozrevaju i imaju malu upotrebnu vrednost. S obzirom da se opadanjem lišća iznuruje voćka, usled opadanja lišća može doći i do izmrzavanja stabala u toku zime.
Početkom leta na lišću se obrazuju sitne pege narandžaste boje. U okviru ovih pega sa naličja lista se formiraju uredosorusi mrkocrvene boje, podsećaju na rđu pa otud i naziv bolesti. Krajem leta dolazi do obrazovanja teleutosorusa iznad kojih epidermis puca. Teleutosorusi su tamne boje, zbog čega list sa naličja postaje crn. Uredo i teleutosorusi su tipični simptomi rđe na lišću šljive po kojima se bolest može prepoznati.
Uredospore koje se formiraju tokom leta se lako rasejavaju vetrom i služe za širenje zaraze.Krajem leta dolazi do obrazovanja teleutospora ili zimskih spora, kojima parazit prezimljava.Teleutospore proklijaju tek pošto budu izložene dužem periodu niskih temperatura.Prelazne hraniteljke za ovu gljivu su vrste roda Anemona, na kojoj se razvija ecidiostadijum. Ecidiospore sa prelazne hraniteljke vrše zarazu lišća šljive.
Najefikasniji način borbe je preventivna primena fungicida na bazi ditiokarbamata, ftalimida i ditianona. Prvi tretman se izvodi u prvoj polovini ili krajem juna (5-6 nedelja nakon cvetanja) a drugi 15-20 dana posle prvog tretmana-znatno kasnije u odnosu na plamenjaču šljive.
Siniša Nedljkovic dipl.ing.
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša