Zadrugarstvo pruža velike mogućnosti ne samo članovima već i njihovim porodicama i predstavlja značajan potencijal za razvoj srpskog sela, ali je osnovno obezbediti njihovu održivost na dugi rok.
Novi Zakona o zadrugama, usvojen januara 2016. godine, i Programi podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga, aktuelizovali su temu zadrugarstva u Srbiji.
Prva srpska zadruga – treća u svetu
Kneževina Srbija je kao treća zemlja u svetu osnovala svoju prvu zadrugu, onu u Bačkom Petrovcu, 1846.godine. Srbija je takođe među prvim zemljama u svetu koja je osnovala svoj zadružni savez, a zatim sa još deset zemalja bila osnivač Međunarodnog zadružnog saveza. Međutim, Razvoj zadrugarstva u Srbiji išao je zatim uzlaznom putanjom negde do polovine prošlog veka, a zatim sledi pad sve do početka sedamdesetih godina.
Tada ponovo dolazi do preokreta nabolje. Opšte zemljoradničke zadruge su podržane tadašnjim Amandmanima na Ustav (1972.godina), jačale su kupovinom zemljišta, mehanizacije, upošljavanjem školovanog kadra, unapređenjem stručnosti i znanja zadrugara, uvođenjem novih tehnologija, rasa, sorti, hibrida, melioracijama, oplemenjivanjem i očuvanjem zemljišta… Isključivo seljaci – zadrugari su tada upravljali imovinom koju su svojim radom stvarali i povećavali u svojim zadrugama. Sedamdesetih godina Srbija je doživela „zelenu revoluciju“ jer se po uspehu i rezultatima poljoprivrednika svrstala među vodeće zemlje Evrope.
Sve navedeno, bazirano je na dve ključne stvari koje su u osnovi i jedini pravi put razvoja i održivosti sistema zadruga. Prva je kvalitet ljudskih resursa u svakom smislu te reči (i stručni, i specijalizovani, edukovani, dobrovoljno uključeni, pošteni, odgovorni, vredni ljudi), dok drugi faktor održivosti jesu upravljačka prava zadrugara.
Suzana Nešković
PSSS Kragujevac doo
Nešković Suzana
Nešković Suzana