[Jelić MilošUčesnik]

Органска пољопривредна производња најлакше се дефинише кроз њене циљеве, а то су производња здрваствено безбедне и квалитетне хране кроз очување животне средине, земљишта и његове плодности, биодиверзитета, агро- и екосистема, уз унапређење здравља и продуктивности узајамно зависних заједница, живота земљишта, биљака, животиња и људи.
Постоје бројни мотиви за куповину органске хране. Најважнији мотив је брига о сопственом здрављу, која чини и главну детерминанту позитивног става према конзумирању органских намирница. После здравља, друго место заузима мотив заштите животне средине, који је проистекао из негативних последица конвенционалне пољопривреде производње. Мотиввећине потрошача пољопривредних производа широм света, су регионалне разлике које утичу на куповину ове врсте намирница. Иако потрошачи широм света имају склоност и позитиван став према органским производима, постоји проценат популације који се не одлучује за куповину исте, што значи да је присутно неслагање између преференција и понашања потрошача, које је резултат деловања ограничавајућих фактора. Најзначајнији фактор некуповине органских производа на глобалном нивоу је њихова висока цена, док се на осталим позицијама налази њихова ограничена доступност, задовољство конвенционалном храном, недостатак информација и поверења у ове производе, незадовољавајући асортиман, непоуздан квалитет, док знатан део потрошача и даље нема поверења у органску храну и процес сертификације.
Тржиште органских прехрамбених производа у Европи и свету бележи сталан раст, међутим у нашој земљи је и даље недовољно развијено (сматра се тржиштем у настајању), док је и пер цапита потрошња органске хране знатно нижа – свега 5.5 евра у поређењу са потрошњом у другим Европским земљама (у целокупној Европи износи 35.5 евра). Главни разлози оваквог стања су мала и једнолична понуда органских производа, недовољна информисаност потрошача, низак лични доходак и слабо развијени канали дистрибуције.Према резултатима досадашњих истраживања, главни мотиви због којих се потрошачи опредељују за конзумирање органске хране су пре свега брига о сопственом здрављу,а затим и брига о заштити животне средине, добробити животиња, као и подршка локалним пољопривредним произвођачима ове врсте хране. Део потрошача који не конзумира органске прехрамбене производе, одлучује се на такву одлуку услед високе цене ових производа на првом месту, јер исте конвенционалне производе може купити бар за упола мању цену. Остали битни разлози некуповине су слаба доступност ових производа услед слабо развијених канала дистрибуције, неадекватно разноврстан асортиман, док је значајан део потрошача недовољно информисан о квалитету и осталим предностима органске хране у односу на конвенционално произведену, те нема поверења у сам термин “органска храна”, декларисање и сертификацију исте. Како је цена главни одлучујући фактор неконзумирања органских прехрамбених производа у већини земаља, уједно и представља критичан фактор за привла- чење нових и задржавање сталних потрошача, неопходно је њено усклађивање са дохотком становништва, како би произвођачи имали адекватан профит, а потрошачи могућност куповине исте, уз које иду и сви њени бенефити конзумирања и квалитета. Значајан пад цена органских производа довео би до повећане тражње ових намирница на тржишту.

Miloš Jelić , savetodavac za ruralni razvoј

[Autor]

Članci