[Gvozdić LjiljanaUčesnik]

Održavanje zemljišta u voćnjacima predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera od koje zavisi visok prinos i dobar kvalitet ploda. Postoji više načina održavanja zemljišta u zasadima, a izbor odgovarajućeg zavisi od više faktora. Potrebno je pored ostalog sagledati i ekonomsku stranu.

Jalovi ugar – Ovaj način podrazumeva stalno obrađenu celu površinu zemljišta. To se uglavnom postiže plitkim jesenjim oranjem ili dubljim tanjiranjem neposredno posle unošenja odgovarajućih đubriva i tokom vegetacije u nekoliko kultiviranja, freziranja, tanjiranja ili sličnih postupaka za uništavanje korova. Dubina obrade  ne sme biti nasuprot očuvanja korenovog sistema. Rad se odvija motokultivatorima uz ručnu korekciju. Pozitivne strane ovog načina održavanja zemljišta su da povoljno deluje na vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, ujedno smanjuje intenzitet bolesti i štetočina. Loše je što se redovnom obradom na istu dubinu stvara plužni đon, što dovodi do jačeg ispiranja hraniva i moguće pojave erozije na nagibima. Ovo se može donekle korigovati stalnom promenom dubine obrade. Loše je i to što se javlja ubrzana mineralizacija humusa, tako da je potrebno unošenje stajnjaka svake dve do tri godine.

Ledina – Ovaj način održavanja zemljišta predstavlja neobrađeno zemljište i to uglavnom u ekstenzivnim voćnjacima. Zemljište je zakorovljeno, kosi se retko ili se koristi za ispašu stoke. To su najčešće stari voćnjaci sa bujnim vegetativnim podlogama i velikim razmacima sadnje. Danas je ovaj način održavanja zemljišta u voćarstvu neprihvatljiv. Ali, prihvatljiva je kultivisana ledina, gde je smeša trava pažljivo odabrana pa posejana, a kosi se kad biljke izrastu 15cm visine.

Zastiranje – Ova metoda održavanja zemljišta u voćnjacima predstavlja pokrivanje zemljišta raznim materijalima organskog ili neorganskog porekla koji sprečavaju nicanje i rast korova. Materijali koji se koriste za zastiranje najčešće su: pokošena trava, isitnjena slama, seno, otpaci biljaka, strugotina, plastične folije itd. Debljina sloja treba da bude najmanje 15cm. Prednost zastiranja je što sprečava evaporaciju i eroziju, ispiranje mineralnih materija, a popravlja toplotni, vazdušni i vodni režim zemljišta, reguliše razvoj i aktivnost korena. Najčešće se primenjuje kod jagodastih voćnih vrsta, dok je to kod drvenastih retkost.

Zelenišno đubrenje – Predstavlja gajenje biljaka koje rastu brzo i stvaraju veliku količinu zelene mase, pa se one u punom cvetanju zaoravaju. Tako se obezbeđuje brže obogaćenje gornjeg sloja zemljišta organskim i mineralnim materijama, sprečava se ispiranje hranljivih mineralnih materija, jer ih izvlači iz zemlje pa ih posle vraća.

Gajenje uzrodica – Primenjuje se u zasadima voća u prvim godinama posle sadnje i to kod voćnih vrsta koje se gaje u ređem sklopu. Biljke za gajenje treba pažljivo birati. Na rast i razvoj voćaka neke deluju negativno (žitarice, lucerka, industrijsko i korenasto – krtolasto bilje), dok se preporučuju pasulj, grašak, soja, krastavac, lubenica, dinja, tikva, kupus, salata itd. Važno je da gajenje uzrodica ne ometa rast gajene voćke kao i ni sprovođenje agrotehničkih mera u zasadu. Period gajenja ovih useva je od jedne do pet godina, zavisno od voćne vrste i razmaka sadnje. Dosta je teško sve ovo uskladiti, pa osim kod voćnih vrsta sa velikim rastojanjem, nije poželjno gajenje uzrodica.

Herbicidi – Da bi se odabrao herbicid za upotrebu treba znati sastav korovske flore. Izbor herbicida zavisi i od starosti zasada. Vreme primene i doza zavisi od osobina herbicida, što se vidi na deklaraciji svakog preparata. Važno je pridržavati se uputstva i vremena primene.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.

[Autor]

Članci