RATARSTVO – Način upotrebe đubriva

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #522346
    Pantelić Ljubodrag
    Učesnik

      Postoje 3 načina đubrenja i to:
      – Redovno đubrenje,
      – Meliorativno đubrenje,
      – Dopunsko đubrenje.
      Redovnim đubrenjem se održava optimalno stanje za jednogodišnje potrebe gajene biljke. Ovo đubrenje se izvodi na osnovu zahteva biljaka, zemljišnih i klimatskih uslova gde se mogu primeniti sve vrste đubriva (organska, mineralna, organomineralna i mikrobiološka).
      Redovno đubrenje se može izvesti u različitim rokovima, bilo pre izvedene setve – sadnje ili u samoj vegetaciji . Prema izvedenom vremenu đubrenja razlikuju se sledeća đubrenja:
      – Đubrenje u osnovnoj pripremi zemljišta,
      – Đubrenje u predsetvenoj pripremi zemljišta,
      – Startno đubrenje (u setvi),
      – Đubrenje prihranjivanjem (dopunsko u vegetaciji).
      Sve nabrojane načine đubrenja karakteriše dubina njihove aplikacije u rizofernom sloju zemljišta.
      Pri đubrenju u osnovnoj obradu, u slučaju zaoravanja većih količina žetvenih ostataka i nerazloženih organskih đubriva se preporučuje pored PK dodavanje izvesne količine azotnih đubriva (30-50kg N/ha), zbog smanjenja odnosa C/N u zemljištu, odnosno intenziviranje mineralizacije organske materije.
      Ovaj način đubrenja se sprovodi u kasnim letnjim, jesenjim i zimskim mesecima a kod erodibilnih zemljišta rano u proleće.
      Predsetveno đubrivo podrazumeva unošenje celokupne količine ili dela đubriva, pre predsetvene pripreme zemljišta.
      Đubrenje u neposrednoj blizini posejanog semena (hraniva čiji sadržaj mali i slabo su pokretljiva u ranim fazama vegetacije) se naziva startno đubrenje. Startnim đubrenjem se najviše unosi 1/4 do 1/3 potreba.
      Dopunsko đubrenje je đubrenje u vegetaciji, njime se najčešće unose mobilni oblici hraniva. Dopunsko (ili prihranjivanje) đubrenje zavisi od klime, uslova zemljišta, vrši se u jednom, dva ili više navrata. Najčešće se obavlja površinskom primenom čvrstih i tečnih đubriva ili njihovom inkoporacijom u zemljište korišćenjem aplikatora.
      Pored čvrstih đubriva za ovo prihranjivanje se koriste i tečna mineralna đubriva, folijarno koje se može kombinovati sa primenom pesticida (vodeći računa o kompatibilnosti).
      Savremeni vid dopunske a u nekim slučajevima potpune ishrane biljaka, primenom đubriva u vegetaciji izvodi se istovremeno sa navodnjavanjem i naziva se fertirigacija.
      Meliorativno đubrenje se najčešće izvodi kod manje plodnih zemljištau cilju povećavanja produktivnosti zemljišta. Meliorativno đubrenje se izvodi kako organskim tako i mineralnim đubrivima. Organskim đubrivima se prevashodno radi u cilju povećavanja organske materije (humusa) i delimično obogaćivanje zemljišta biljnim hranivima koje se naziva humizacija. Ukoliko je smanjena ph vrednost zemljišta pa se mora upotrebljavati Ca ili Ca – Mg đubriva, ta mera se naziva kalcizacija.
      Povećanje sadržaja lako pristupnog fosfora (od vrlo niskog do optimalnog nivoa u zemljištu) vrši se odgovarajućim fosfornim đubrivima (mleveni sirovi fosfat, koncentrovani superfosfat itd) nosi naziv fosfatizacija.
      Povećanje pristupnog kalijuma radi prevođenja zemljišta iz kategorije siromašnog u optimalni nivo obavlja se najčešće koncentrovanim KCL-om i naziva se kalinizacija.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.