[Vujić RadosavUčesnik]

Рахитис је обољење младих животиња које се манифестује поремећајем окоштавања скелета, насталих још за време развоја плода у утроби мајке, или после рођења ако у храни недостају минералне материје (калцијум и фосфор) и витамин Д.
УЗРОЦИ ОБОЉЕЊА. Основни узроци рахитиса су недостатак калцијума и фосфора у организму, затим њихов неправилан однос и недостатак витамина Д, који има велики значај за уграђивање ових минерала у коштани систем. Недостатак калцијума најчешће долази до изражаја за време кишних година када је ливадско сено знатно осиромашено овим минералом. Дефицит долази још више до изражаја ако се животиње хране претежно мекињама, овсом, ражи, кукурузом и другим зрнастим хранивима у којима има доста фосфора, а мало калцијума. Напротив, ако се овце хране претежно сеном, или ако искључиво пасу, без прихрањивања концентратима, мекињама и зрнастом храном, тада ће у организму недостајати фосфор. У извесним случајевима, упркос довољном уношењу минерала храном, може доћи до дефицита у организму. То се дешава приликом појаве пролива јагњади услед паразитарних инвазија, када је онемогућена довољна ресорпција минерала из црева. Киселе траве са мочварних терена такође оскудевају у минералним материјама, нарочито у фосфору. До недостатка витамина Д, који игра значајну улогу у окоштавању скелета, долази у случајевима када се јагњад држе у стајама без довољног коришћења Сунца. У таквим случајевима не долази до претварања провитамина ергостерина у витамин Д.
ЗНАЦИ ОБОЉЕЊА. Мада се јагањци држе и хране под истим условима, ипак се знаци рахитиса не појављују код свих животиња, нити су они изражени истим интензитетом. Прво се може уочити настран и променљив апетит, који се испољава у виду лизања зидова и других предмета, пијења осоке, чупања вуне и слично. Кретање јагањаца је отежано,а ноге су укочене. Некада се јављају тетанични грчеви појединих група мишића, или свих мишића тела. Напади грчева могу да буду врло јаки, тако да изазову смрт животиње. Јагањци слабо напредују и имају успорен раст. Ако је недостатак минерала велики, тада не долази до потпуног окоштавања костију, па се јављају деформације у виду задебљавања зглобова, задебљања на ребрима у облику бројаница, задебљања на костима лица, неправилног става ногу (О и Х став), кривљења кичменог стуба и других неправилности. Оболела јагњад су слабо витална, изнурена и мршава па, услед компликација, врло често угињавају. Поред ових спољашних знакова, у организму оболелих животиња се испољавају и други поремећаји. Тако се испољава недостатак минерала у крви, што доводи до низа других поремећаја нервног и мишићног система.
Дијагнозу рахитиса, у почетку обољења, није лако поставити, јер знаци нису тако јасни и карактеристични. Касније, када се појави деформација на костима, дијагноза је олакшана и ретко кад се може погрешити. Ипак, у свим сумњивим случајевима треба затражити помоћ ветеринара, тим пре што се слични знаци могу појавити код неких других обољења (реуматизам, недостатак бакра и кобалта, хиповитаминоза А).
ЛЕЧЕЊЕ И ПРОФИЛАКСА. Лечење оболелих јагањаца од рахитиса треба отпочети што пре, док се нису појавиле деформације на костима. Због тога је важно рано откривање рахитиса и предузимање одговарајућих терапијских мера. Ако се закасни са постављањем дијагнозе, па се појаве промене и деформације костију, тада се рахитис не може потпуно излечити већ се може само зауставити даљи развој патолошког процеса. У циљу лечења, оболелим животињама треба давати минерал који недостаје путем инјекције. Због тога се мора претходно испитати крв и на основу садржаја минерала, одредити који минерал недостаје. После тога треба предузети терапију код свих оболелих животиња. Поред тога, треба испитати храну и на основу налаза извршити корекцију оброка. Да би се обезбедило довољно витамина Д, животиње треба држати на Сунцу или им давати препарате са овим витамином. Највећу пажњу треба посветити животињама за време зиме, када храна обично оскудева у минералима и витаминима и када се јагањци држе затворени у стајама без довољно Сунца. Оброк мора да садржи све потребне хранљиве састојке, нарочито калцијум и фосфор у односу 1,2:1, а затим витамине Д и А. Сјагњене овце такође морају да добијају храну, богату калцијумом и фосфором, да би преко млека обезбедиле јагњацима довољну количину минерала. Исто тако, овцама треба додавати витамин Д путем путем ињекције. О свим мерама терапије и профилаксе рахитиса, власници треба да се договарају са ветеринарским стручњацима, који ће им дати потребна упутства.

[Autor]

Članci