[Stojković-Jevtić SnežanaUčesnik]

После жетве стрних жита препорука је да се узму узорци земљишта,ако се планира контрола плодности земљишта те парцеле.Затим следи заоравање стрништа као начин обраде земљишта за наредни усев,а код нас је то углавном кукуруз.На стрништу може да се обави и пострна сетва а време након жетве је идеално време за обављање калцификације земљишта,ако је планирана.
Када је у питању заоравање стрништа треба имати у виду да оно представља припрему за даље обрађивање земљишта,али да се спровођењем само ове мере не обезбеђује стање земљишта које најбоље одговара гајењу биљака.Ово орање обавља се непосредно после жетве стрних жита ,а има за циљ:
-чување влаге у земљишту;
-прикупљање већих количина влаге;
-правилну припрему земљишта за наредни усев;
-уношење преосталих биљних делова после жетве;
-растресање и проветравање земљишта;
-активирање рада микроорганизама ;
-боље припремање биљних хранива,нарочито нитрата;
-уништавање корова;
-уништавање штеточина
Како би се интензивирала пољопривредна производња препорука је да се после жетве обави пострна сетва.У пострној сетви могу се гајити разне пољопривредне културе и то за различите намене :
-пострне културе за зелену масу;
-пострне културе за зрно;
-поврће;
-пострне културе за зеленишно ђубриво
Производња одређених количина зелене масе пострно може се остварити готово сваке године.Уз наводњавање постижу се врло значајни приноси зелене масе која може послужити за исхрану стоке у зеленом стању ,припремљена као силажа,сено,дехидрирана сточна храна,брашно.Ова храна је врло добре хранљиве вредности и квалитета,цена по јединици масе је нижа.За зелену масу пострно се могу гајити кукуруз,сунцокрет,соја сирак,уљана репица,сточни кељ,перко и друге.
Сунцокрет,хељда,просо,сирак и соја су културе које су прикладне за пострну производњу зрна на мањим површинама пољопривредних произвођача.Ове културе се могу успешно гајити и без наводњавања ако се пажљиво одаберу одговарајуће површине,потребна агротехника,сорте и хибриди,те изврши сетва правовремено.Ове културе служе за интензивирање ратарске производње уз коришћење истих средстава за производњу и пољопривредних површина.
Поврће које се гаји у пострној сетви мора имати кратку вегетацију.То су најчешће краставац (корнишон),купус,кељ,паприка ,боранија,грашак,цвекла и др.Треба имати у виду да без наводњавања нема пострне производње поврћа,јер све врсте захтевају знатне и сталне количине воде у току своје вегетације.
Гајењем пострних култура за зеленишно ђубрење постижу се бројни позитивни ефекти:
-побољшава се биолошка активност тла;
-земљиште се обогаћује органском материјом;
-већи приноси наредног усева;
-утиче се на смањење болести,штеточина и корова;
-заштита земљишта од ерозије.
При избору културе за зеленишно ђубриво треба водити рачуна да се за следећи усев земљиште може на време припремити и усев посејати у оптималном року.У ове сврхе најчешће се примењују :грахорица,лупина,уљана репица,траве и др.
Као што је напред речено време после жетве је идеално да се обави калцификација ако је то у плану.Треба унети препоручене количине кречног материјала заједно са одређеном количином добро згорелог стајског ђубрива.Време после жетве је погодно јер уношењем креча земљиште подлеже великим променама и потребно је извесно време да се живот у земљишту прилагоди новим условима.
Калцификацијом се одстрањује киселост и мења микрофлора зем љишта.Уместо гљива више се развијају корисне бактерије ,а да се бактерије развију у довољном броју потребно је дуже време.Ђубрењем стајњаком ,односно уношењем органске материје ,бактерије се убрзано размножавају.Ове промене у земљишту имају велики утицај на усеве,па се зато кречни материјал и не растура док се усев не склони.Ситан кречни материјал треба што равномерније растурити по површини,јер од тога зависи његово корисно дејство.Утицај кречног материјала унетог у земљиште обично траје 5-10 година.Најинтензивније дејство је у другој и трећој години калцификације.

[Autor]

Članci