Pulpa od šljiva. Za pulpiranje dolaze u obzir sve šljive kalanke (cepače), dakle i požegača, a mogu se iskoristiti i mirabele. Jasno je, prema tome, da pulpiranje šljiva ima za našu zemlju ogroman značaj. Naročito u kada šlive previše rode i kad je nemoguće brzo preraditi ili u svežem stanju iskoristiti sav rod. Pulpiranjem se mogu plasirati u inostranstvo velike količine šljive požegače, jer je tražena i cenjena; ali se isto tako može uposliti i domaća prerađivačka delatnost, jer se pulpa od šljiva kasnije može različito preraditi.
Berba šljive za pulpiranje obavlja se rukom, 4-6 dana pre potpune zrelosti, kad ima dovoljno šećera i pektina, a ipak nije prezrela. Sortiranje se obavlja prilikom same berbe koja se vrši u dva do tri maha, kako šljive dozrevaju. Plodovi koji su bolesni, crvljivi, natruli, jako oštećeni i ispod 3 cm promera ne treba koristiti za pulpiranje. Takvi plodovi mogu se delom iskoristiti za mark. Šljiva se prenosi do mesta pulpiranja u malim plitkim sandučićima ili u košarama do 20 kg težine pa ih treba čim što pre pulpirati.
Pulpiranje se vrši sa košticama ili bez njih, ali za izvoz koštice mora da se vade. Ako se radi rukom, onda treba mnogo više radne snage. jer proces ide sporo. Plodovi se razređuju preko polovine kao kod kajsija i bresaka ili se koštice vade bez razrezivanja pomoću malih ručnih sprava. Sve drugo radi se isto kao kod bresaka i kajsija.
Na 100 kg plodova dodaje se 5 i 6% SO2 i 5 l vode, ako se pulpiraju celi plodovi s košticom, a 4 1.6 % SO2 i 6 1. vode, ako se pulpira bez koštica.
Šljivina pulpa treba da ima zlatno-žutu boju, kožicu nešto bleđu nego kod svežih plodova, meso elastično, pod prstima se gnječi, a sok gust i jednolično obojen.
PSSS Negotin Petkanić Zorica
Petkanić Zorica
Petkanić Zorica