- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 7 godine, 9 meseci ranije by Šućević Svetlana.
-
AutorČlanci
-
16.03.2017 u 14:46 #512608Šućević SvetlanaUčesnik
U proleće, nakon setve, fazan, gačac, vrane, divlji golub i druge vrste ptica iskopavaju posejano seme, klijance i otkidaju vrhove mladih biljaka, čime remete zadati sklop i direktno utiču na prinos zrna. Na primer, u vreme nicanja, jedan fazan dnevno izvadi, u proseku, 15-20 g semena. U drugom delu vegetacije, ptice oštećuju klipove kukuruza od mlečne zrelosti pa do punog sazrevanja. Š tete na kukuruzu, u periodu mlečnog zrenja, od poljske vrane (gačac), na primer, mogu iznositi i do 300 kg/ha. Na manjim parcelama prinosi, ne retko, bivaju i prepolovljeni i tada se oštećeni klipovi nalaze nepravilno razbacani po čitavom polju. Na velikim parcelama obično bivaju oštećeni klipovi u nekoliko prvih ivičnih redova. Najviše su ugroženi usevi u blizini naselja i šuma, i uopše, u rejonima gde se smenjuju obradive površine sa pošumljenim terenima. Da bi se umanjile i sprečile štete, ptice ne treba ubijati, nego proterivati sa useva, koristeći razne raspoložive mere. U svrhu odbijanja ptica, na manjim površinama koriste se razni zvučni signali i strašila u obliku čoveka ili ptica grabljivica, zatim razvučene plastične trake iznad useva, obojene srebrnasto ili žuto i dr.Š tete od ptica na usevima, pre svega od fazana, mogu se umanjiti i rasturanjem zrna kukuruza ili drugog zrnevlja po ivicama parcela. Ova mera se povremeno ponavlja, sve dok ne prođe opasnost po biljke. Veoma je loša i neprihvatljiva praksa da se za ovu svthu koristi tretirano seme otrovnim preparatima, jer ovim putem, usled trovanja ptica, lovne i druge divljači, dolazi do šteta sa nesagledivih razmera. Na parcelama gde su česte štete u početku vegetacije preporučuje se setva tretiranog semena sa repelentima za ptice. Za ovu svrhu, u našoj zemlji je registrovan preparat na bazi metiokarba (Mesurol FC -500, u količiniI 1,01 na 100 kg. smena). Osim toga, zasejano seme koje je tretirano insekticidima deluje, takođe, u izvesnoj meri, odbijajuće na ptice. Takvo seme , prilikom setve, zbog mogućeg trovanja ptica i divljači, nikako ne sme ostati na površini zemljišta. Manjim štetama od ptica doprinose i sve mere koje pospešuju brzo klijanje i nicanje i prolaženje klijanaca kroz osetljive faze razvoja ( dobra priprema zemljišta, što kraći rok setve, setva na optimalnu dubinu, ujednačeno i brzo nicanje i dr)….
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.