Crna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza
Veoma je rasprostranjena i dosta proučavana bakterioza paradajza. Ova bolest dovodi do značjnih ekonomskih gubitaka u proizvodnji paradajza. U našoj zemlji se poslednjih godina zapaža njena sve intenzivnija pojava kako na lišću tako i na plodovima.
Parazit napada sve nadzemne delove biljke. U početnim fazama bolesti, na lišću se javljaju vlažnozelenkaste okrugle pege koje kasnije tokom razvoja postaju tamnomrke do crne i oivičene žutim oreolom. Na stablu se simptomi ispoljavaju u vidu ovalnih, izduženih vlažnih pega sa mrkim središtem u kome se formira bakterijski eksudat. Na cvastima se obrazuju sitne, crne, čađave pege. Ponici takođe mogu biti parazitirani. Najkritičniji simptomi se javljaju na plodovima. U početku infekcije, pege na plodovima se ne razlikuju od onih na drugim biljnim delovima. Kasnije pege postaju sjajne i crne, dok se tkivo u okviru pega ugiba. Inficirano tkivo ploda puca stvarajući kraste. Pored paradajza, bakterija napada i papriku i plavi patlidžan.
Izvori zaraze su oboleli biljni ostaci, korovi i spoljašnja kontaminacija semena. U biljnim ostacima, bakterija može ostati vitalna oko osam godina a u zemljištu do jedan mesec. Početna infekcija ponika nastaje iz zaraženih biljnih ostataka, nakon čega se prenosi i širi na usev. Toplo i vlažno vreme pogoduje širenju parazita.
Uspešna zaštita paradajza ostvaruje se kombinovanjem različitih mera kao što su: stvaranje i setva otpornih sorti, uništavanje obolelih biljnih ostataka, primena plodoreda i dezinfekcija semena odgovarajućim hemijskim preparatima.
Mihailović Tamara dipl. ing.
Mihailović Tamara
Mihailović Tamara