Alternaria dauci, prouzrokovač crne pegavosti i sušenja lista mrkve ima veliki ekonomski značaj i predstavlja vodeću bolest mrkve. U pojedinim godinama registrovana je defolijacija 90% listova, znatno smanjen prinos.
Štete mogu biti direktne i indirektne. Direktne su u vidu smanjenja prinosa. Zbog sušenja listova i njihovog višekratnog formiranja tokom vegetacije, formiraju se sitniji, zadeljali korenovi.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja lista ili lisnih peteljki, mašine za mehaniko vađenje korena ne mogu da obave ubiranje istovremeno za više redova.
Simptomi na zaraženim listovima uočavaju se u vidu brojnih sitnih nekrotinih pega, koje su često oivičene hlorotičnim oreolom. Zbog velikog broja pega, dolazi do njihovog spajanja i sušenja lista, koje počinje sa periferije, zahvata čitave liske, koje se suše, izuzev najmlađeg lišća.
Na lisnim drškama je uočljiva crtičasta nekroza, koja se vremenom širi i dovodi do njihovog potpunog sušenja. Razvoj bolesti ima tri maksimuma: -60 dana posle setve, dolazi do skoro potpune zaraze lista; -nakon propadanja listova, iz korena se razvija novo lišće, koje biva zaraženo; -ponovni razvoj listova, krajem vegetacije ponovna zaraza.
Osnovna mera zaštite se svodi na upotrebu nezaraženog ili tretiranog semena. Ukoliko do zaraze dođe, preduzeti mere u cilju smanjenja količine inokuluma na semenu. Značajna mera je primena dvogodišnjeg plodoreda, kao i zaoravanje zaraženih biljnih ostataka.
Proizvođačima se preporučuje pregled useva i ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma navedenog patogena, u cilju zaštite lisne mase i neometanog razvoja korena, primena nekog od registrovanih fungicida:
Score 250 EC (a.m. difenokonazol) 0,5 l/ha, karenca 14 dana ili
Sercadis plus (a.m. fluksapiroksad + difenokonazol) 1l/ha, karenca 7 dana.
Dželatović Slavica
Dželatović Slavica