Proređivanje plodova šljive je pomotehnička mera koja predstavlja dopunu rezidbe kojom se reguliše rodnost. Izvodi se kod stabala koja su preopterećena rodom u cilju poboljšavanja krupnoće i kvaliteta plodova.
Ručno proređivanje omogućava najbolji redosled plodova, ali zahteva i najviše radne snage, što utiče na značajno povećanje troškova proizvodnje. Uprkos tome ovaj način proređivanaj se najviše primenjuje u praksi, jer daje najbolje efekte u obezbeđenju, kako optimalne visine prinosa, tako i najboljeg kvaliteta ploda. Prilikom proređivanja , prvenstveno se odstranjuju slabije razvijeni, deformisani, dvostruki plodovi i plodovi na kojima se nalaze povrede ili oštećenja koja su izazvali prouzrokovači bolesti i štetočina. Razmak između plodova kod sorti evropske šljive treba da bude 2-5cm, a kod sorti kinesko japanske šljive 5-10cm. Optimalni broj listova po jednom plodu kreće se 5-10. Optimalan termin za proređivanje plodova je kada oni dostignu veličinu lešnika, odnosno pre po0četka odrvenjavanja koštice. To se dešava od kraja aprila do sredine maja. Proređivanje se najpre izvodi kod ranih sorti šljive. Ukoliko se proređivanje izvede ranije iticaj na povećavanje plodova je veći. Ako se izvodi kasnije, efekti obično nisu zadovoljavajući.
Mehanizovano proređivanje se vrlo malo koristi kod šljive.
Hemijsko proređivanje u praksi se vrlo malo primenjuje zbog nedovoljne pouzdanosti, bez obzira na veliki broj pozitivnih rezultata dobijenih u mnogim eksperimentima.
Korišćena literatura : Šljiva Prof. Dr Dragan Milatović
Goran Đorđević
PSSS Smederevo
Đorđević Goran
Đorđević Goran