[Gligorijević IvanaUčesnik]

Prokupac je stara sorta koja je dugi niz godina bila dominantna u vinogradima širom Srbijei na kojoj se u velikoj meri zasnivala srpska industrija vina u XIX i XX veku.Preživeo je vladavinu Turaka,zahvaljujući svom dvojakom karakteru,kao stona i kao vinska sorta,budući da se vrlo intenzivno koristio i u stonoj upotrebi,skoro do sredine XX veka.Tada se i završava zlatni period Prokupca,jer se zarad masovne,industrijske proizvodnje vina i uvođenja internacionalnih sorti,ubrzano krče stari vinogradi,a Prokupac gotovo da nestaje iz srpskog sortimenta.Poslednjih godina Prokupac je autohtona sorta koja se ponovno najviše sadi u srpskim vinogradima.Na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu se od 1994. godine sprovodi klonska selekcija Prokupca i do sada su izdvojena 42 klona.Osnovni ciljevi selekcije su usmereni na izdvajanje čokota umerenije bujnosti,manjih bobica i rastresitijeg grozda,sa nešto ranijim sazrevanjem.Na žalost,na srpskom tržištu još uvek nema sertifikovanog sadnog materijala klonova Prokupca koji po svojim karakteristikama odgovaraju proizvodnji visokokvalitetnog grožđa i vina.Posle dve i po decenije rada na klonskoj selekciji Prokupca,tek 2020. godine je okalemljen predbazni materijal,iz koga će se 2023.-2024. godine dobiti prvi sertifikovani bazni materijal,koji će biti dostupan na tržištu.Prokupac ima vrlo bujan čokot sa uspravnim lastarima.Velike je rodnosti.Grozd je srednje veličine,srednje zbijen.Bobice su srednje veličine,okrugle do blago spljoštene,sa debelom pokožicom,tamnoplave boje i sa obilnim pepeljkom.Grožđe sazreva između treće i četvrte epohe.NIje osetljiv na sivu plesan,ali je osetljiv prema niskim temperaturama.Nakuplja osrednje količine šećera.Kada dobro sazri,daje harmonična,pitka,svetllocrvena vina,neutralnog mirisa.Gajenje Prokupca u prošlom veku podrazumevalo je visoke prinose grožđa,što je imalo za posledicu nizak sadržaj šećera i odloženo vreme sazrevanja,odsustvo fenolne zrelosti u vreme berbe.Ishod takvog pristupa bila je proizvodnja masovnih,stonih,slabo obojenih vina pod zajedničkim nazivom Ružica.Pored crvenih i ružičastih vina,Prokupac se koristi i za proizvodnju lozovače i vinjaka.Prokupac ima jaku taninsku strukturu i ume da bude dosta opor,Vinari u Srbiji često ga kupažiraju sa malim procentom vina od internacionalnih sorti kako bi se u vinu poboljšala boja,punoća i zaokruženost ukusa.Iako je u Srbiji danas najzastupljeniji naziv sorte Prokupac,na etiketama se mogu pronaći i sinonimi rskavac i kameničarka.Prema istorijskim izvorima,od druge polovine XIX veka,naziv Prokupac je bio uobičajen u južnoj Srbiji,u okolini Prokuplja,NIša,Leskovca i Vranja.U Prokuplju je bio glavna sorta u vinogradima koji su okruživali grad,a vina iz Toplice nalazila su svoje mesto po niškim,pirotskim i vranjanskim kafanama pod nazivom prokupačko crno.Župljani,koji su uspeli da sačuvaju stare vinograde,nekada su ovu sortu rskavac,dok je u Šumadiji bio ustaljen naziv kameničarka.Naziv rskavac slikovito opisuje debelu pokožicu bobice koja,kada se zagrize,hrska pod zubima.Kada je reč o nazivu kameničarka,prema jednoj teoriji,sorta se tako naziva jer je bilo uobičajeno da se sadi na kamenitim terenima.No,uzimajući u obzir zastupljenost sorte u Šumadiji u periodu pre filoksere i najčešće tipove zemljišta u regiji,znatno je verovatnije da se sorta dobila naziv po naselju Kamenica u blizini Kragujevca.Do filoksere,Prokupac se u vinogradima često nalazio u društvu Skadarke ili Plovdine.U Srbiji se Prokupac i dalje gaji u tradicionalnom obliku,bez naslona,najčešće kao župski kondir,tako da čokot formira pehar ili krunu.Međutim ,danas svakako dominira špalirski uzgoj,jer je praktičniji i lakši za obradu,a određeni uzgojni oblici i pravi vinogradarski pristup obezbeđuju visok kvalitet grožđa.Prokupac u vinogradu zahteva posvećenost,što je bio čest argument protivnika ove sorte.Pre svega,potrebno je obuzdati njegovu veliku rodnost,bujnost i kasno fenolno zrenje.Iskustvo vinogradara govori da zbog toga pri sadnji vinograda treba birati siromašnije i dobro propusno zemljište i adekvatne lozne podloge.Sadnja na osunčanim južnim stranama i pravovremena defolijacija pomažu da se u Prokupcu dobiju kvalitetni tanini i nešto intenzivnija boja.Od svih sertifikovanih klonova Prokupca,za sadnju je poslednjih godina moguće nabaviti samo dva i to u Italiji,tako da srpski vinogradari,ukoliko žele da nabave sertifikovan sadni materijal mogu da ga pronađu u Italiji.

[Autor]

Članci