Домаћа аутохтона сортa гаји се у виногорјима Србије ван Покрајина, затим у покрајини Косово и Метохији, и спорадично у Покрајини Војводини.
Вегетативна снага чокота је веома изражена, цвет хермафродитан. Бобице средње величине или велике, округле или мало пљоснате .Покожица дебела тамноплаве боје. Грозд средње крупноће или крупан, ваљкасто-купаст. Маса грозда варира у зависности од клона, услова средине, и агротехничких мера и креће се од 300 до 500 грама. Са озиром на крупноћу гроздова и коефициент родности сорта је веома приносна, принос грожђа креће се од 8000 до 20.000 кг/hа. Успешно се гаји и уз колац и на шпалиру али резидба мора да буде кратка. Кондири се орезују на 2 до 3 окца. Сорта је склона испољавању бујности и зато је треба гајити на сувљим пропусним каменито шљунковитим земљиштима. У односу на најзначајније болести сорта је осетљива на пламењачу, средње отпорна према пепелници а релативно отпорна на трулеж. Окца измрзавају на -16 до -18 степени целзијусових.
Прокупац је веома позна сорта грожђе сазрева у четвртој епохи па се из тог разлога препоручује гајење првенствено на јужним експозицијама.
Прокупац се препоручује за производњу квалитетних и стоних вина. Шира је безбојна, садржи од 18 до 22 процената шећера и 5 до 6 грама по литру укупних киселина. Грожђе као сировина је погодно и за справљање јаких алкохолних пића, као што су вињак, лозовача, и производњу ружичастих вина типа „ розе“. Вино је погодно и за купажу са винима других сорти.
Радомир Бушатовић, дипл.инж.
ПССС Крушевац
Bušatović Radomir
Bušatović Radomir