[Nešković SuzanaUčesnik]

Иако је зими затишје у пољопривредним радовима на отвореном, посла итекако има у заштићеним просторима, а највише у пластеницима и стакленицима где се производња одређене културе може обављати без обзира на временске (не)прилике.

У заштићене просторе убрајамо све начине заштите биљака од неповољних климатских услова, чиме се омогућава њихова производња на одређеном простору и у времену, док то није могуће обављати на отвореном”. Њихова сврха је, очување топлоте која се акумулира из соларне енергије или се уводи помоћу грејних система.

У зависности од типа и опремљености, у њима је могуће до одређеног степена регулисати поједине вегетационе факторе, од температуре, релативне влажности ваздуха, трајања и јачине осветљења, концентрације угљен диоксида (ЦО2) и друго.

Пластеници продужују производњу поврћа и украсног биља од сетве и садње до бербе

У пољопривреди су пластеници итекако сврсисходни јер биљке штите од мраза продужујући тако период гајења одређене културе, производњу садног материјала (расад поврћа, укорењавање резница) односно производњу поврћа и украсног биља од сетве и садње, па до бербе. У гајењу поврћа, током просечних година, без екстремних температура, односно дугих периода високе влажности ваздуха или јаког напада болести и штеточина, могу се остварити једнаки резултати у просторима такозване домаће израде, као и у савремени(ји)м објектима.

Предност заштићених простора са системима за регулисање микроклиме

Такве године су ипак све ређе, па предност већ неко време имају управо заштићени простори са системом за регулисање микроклиме јер умањују (све екстремније) и неповољније спољашње услове. Подизање пластеника и сличних заштићених простора пољопривредним произвођачима даје одређену сигурност и непрекидност производње, што на крају, у одређеним тржишним условима може да резултира већом профитабилношћу.

За рентабилност и економичност оваквих простора, , значајна је и смена биљних врста током године, а избор врсте поврћа и времена производње условљени су типом заштићеног простора: ниски тунел, високи тунел, пластеник. Неизоставни су начин грејања, али и климатски услови, односно могућност продаје. У односу на континентално подручје, због повољнијих климатских услова у медитеранском климатском појасу се коришћење незагрејаних заштићених простора продужује за 15-30 дана у јесен, односно, почиње исто толико у рано пролеће.

Поврће које захтева мање светлости и топлоте гаји се у периоду јесен-зима када је највећи број облачних дана, а повртарске врсте с већим потребама светлости гаје се у пролећном, односно летње-јесењем периоду.

У заштићеним просторима обавезно је гајење у плодореду који представља просторну и временску измену гајених култура на одређеној површини. Између поновљеног узгоја на истој површини требало би да прође барем 3 године, а треба избегавати и гајење повртарских култура из исте породице, једне за другом.

Због интензивне производње, односно брзе смене култура у заштићеном простору и захтева тржишта, понекад је тешко придржавати се плодореда што   неретко доводи до накупљања специфичних болести и штеточина, једностраног коришћења хранива и за последицу има смањење количине и квалитета приноса.

 

Сузана Нешковић

[Autor]

Članci