[Popadić MilicaUčesnik]

Proizvodnja zelenog krmnog konvejera

Opšta karakteristika poljoprivredne proizvodnje na većem delu našeg područja je velika usitnjenost parcela i svaštarenje u proizvodnji. Da bi se uskladile mogućnosti gajenja određenih biljnih vrsta i zadovoljenje potreba za stočnom hranom preporuka je proizvođačima da uvedu zeleni krmni konvejer. On predstavlja sistem kontinuirane odnosno neprekidne proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine. Na taj način smanjuje se potreba za kupovinom skupe stočne hrane na tržištu i povećava kvalitet ishrane stoke. Pored toga racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka u prinosima, minimalni su troškovi pripreme, spremanja i konzervisanja krme a nema ni troškova čuvanja i propadanja tokom uskladištenja. Ako se zelena krma koristi ispašom praktično nema ni troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavanja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme.
Proizvodnju zelene krme treba uskladiti prema potrebama gazdinstva za njom, koja je u direktnoj vezi sa brojem i veličinom grla na farmi, kao i raspoloživom mehanizacijom i radnom snagom. U proizvodnji zelenog krmnog konvejera, jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljne vrste. Ova proizvodnja je specifična, jer se biljke koriste u tehnološkoj a ne u fiziološkoj zrelosti. Mogućnost proizvodnje zavisi od samih biljnih vrsta, raspoloživih za gajenje, kao i njihove dužine vegetacije, količine zelene mase koju formiraju, kvaliteta krme koju proizvode kao i njihove mogućnosti gajenja u smešama.
Zelena krma se može koristiti putem ispaše, košenjem i davanjem stoci sveže ili provenule biljne mase. Biljne vrste koje se mogu gajiti su: kupusnjače, ozime i jare jednogodišnje i višegodišnje mahunarke, jednogodišnja prosolika žita, jednogodišnje krmne mahunarke. Pri proizvodnji posebnu pažnju obratiti na mogućnosti korišćenja nekih biljnih vrsta čak i zimi, hranljivost i svarljivost zelene krme i dužinu perioda iskorišćavanja.
Podela biljaka prema konvejerskom redosledu stasavanja je sledeća:
1. Kupusnjače: kupusna uljana repica, krmni kelj, perko, raštan, ogrštica
2. Ozime jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): ozimi krmni graškovi, grahorice
3. Jare jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): jari krmni grašak, jara grahorica
4. Krmne biljke gajive u više rokova tokom godine: krmni kelj, krmni slez
5. Jednogodišnja prosolika žita: kukuruz, krmni sirak, sudanska trava, proso
6. Jare jednogodišnje krmne mahunarke: soja, bob, vigna
Uvođenjem ovih biljnih vrsta u proizvodnju postiže se višestruki efekat. Stoka uvek ima svežu hranu, daje veću količinu mleka a u slučaju preostajanja useva na polju, njegovim zaoravanjem poboljšava se kvalitet zemljišta.
Milica Popadić, savetovac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci