[Grozdić JovanUčesnik]

Kako proizvesti silažu cele biljke kukuruza u uslovima kada je usled nepovoljnih vremenskih uslova desetkovan prinos.Veliki deo stocara u Braničevskom okrugu, ove godine je suocen sa izuzetno velikim problemima u proizvodnji kukuruza, prouzrokovanih višemesecnom sušom. Stocarima taj problem zadaje velike muke kako u obezbedivanju kabastog dela obroka tako i u obezbedivanju zrna kukuruza koji je osnovna komponenta koncentrovanog dela obroka. Veliki gubici u prinosu kukuruza stavljaju pred stocare složen zadatak, kako iznaci najoptimalnije ili najmanje loše rešenje za iskorišcavanje biljaka takvih kakve jesu za proizvodnju hrane koja ce se koristiti za ishranu stoke na farmi. Sigurno je to da svaka biljka kukuruza, bila ona bez klipa, sa manjim ili vecim udelom klipa, može da se iskoristi za proizvodnju stocne hrane (uglavnom silaže), boljeg ili lošijeg kvaliteta. Kakav ce kvalitet silaže biti to zavisi od više faktora, a najviše zavisi od postupka domacina (f i ozbiljnosti pristupa tom poslu u svim segmentima tehnike spremanja silaže. Sigurno je u interesu svakog farmera da to uradi na pravi nacin i u pravom trenutku, kako jako lošu situaciju ne bi još više pogoršao i napravio svom gazdinstvu još vecu štetu i muku. Najadekvatnije rešenje u ovom trenutku, koje je moguce i primenljivo je priprema silaže cele biljke kukuruza. Prvi i najvažniji zadatak je utvrditi stanje u kakvom se biljka kukuruza nalazi (procena vlažnosti iseckane mase), odnosno ako je lisna masa suva pogledati i utvrditi u kolikom je stepenu zadržana fiziološka vlažnost u stabljici kukuruza. Suv list zna da zavara u proceni, pa bi najbolje bilo jedan deo kukuruznih biljaka iseckati silo-kombajnom, pa na osnovu procene stanja sitno iseckane mase sprovesti odredenu tehniku siliranja. Siliranje cele biljke kukuruza je višegodišnja praksa kod nas. Kukuruz se u praksi do sada silirao kao usev iz redovne setve ili kao postrni usev, koji je isto kao i ovaj u sadašnjim uslovima, sa manjim ili vecim udelom klipa. Na terenu se ovih dana srecemo sa raznim primerima stanja kukuruznih biljaka: stabljike sa potpuno suvom lisnom masom bez klipa, stabljike potpuno suvom lisnom masom i sa razicitim velicinama klipa i sadržajem zrna u klipu, stabljike bez klipa sa odredenim vecim ili manjim delom zelene lisne mase, kao i stabljike sa odredenim udelom zelene lisne mase i manjim ili vecim klipovima i razlicitim sadržajem zrna. Kukuruz u ovakvom stanju se iskljucivo treba koristiti za spremanje silaže za preživare. Kukuruzne useve kod kojih je lisna masa suva, treba što pre silirati. Neophodno je što sitnije iseci silo masu ovakvih biljaka i primeniti pravilne postupke u daljoj tehnici siliranja.Da bi doneli najpravilniju odluku kad da se sprema silaža neophodno je proveriti kolika je suva materija ili vlažnost iseckane biljke kukuruza. To se jednostavno može utvrditi na prakticno dva nacina: i to merenjem pomocu aparata za merenje vlage (u PSSS Požarevac) ili iskustveno na osnovu empirijskih procena na licu mesta. S obzirom da stocari nisu opremljeni aparatima i obicno se nema vremena za hemijske analize, onda preostaje da se primene prakticna znanja koja su plod višegodišnjeg iskustva rada na terenu, a isto tako su veoma pouzdana. Veoma je važno pažljivo primeniti i izvršiti procenu iseckane mase koja se sastoji u uzimanju silo mase i stiskanjem u šaci, i na osnovu ponašanja stisnute silo-mase se donose zakljucci i procena udela suve materije i vlažnosti silo mase. Na osnovu te procene se primenjuju odredeni postupci u siliranju. Silo masa se može nalaziti u tri razlicita stanja i to: vlažna ili suviše vlažna silo masa, presuva silo masa i silo masa u optimalnoj vlažnosti, odnosno sadržaju suve materije. Suviše vlažna silo masa koja nije još spremna za siliranje se prepoznaje na taj nacin što iz stisnute silo mase šakom cure sokovi, ili ako kada otvorimo šaku ona ostaje duže vreme kompaktna pa se potom rastura, a na ruci ostaju vrlo vidljivi vlažni tragovi. Takav kukuruz ne treba odmah silirati, vec pricekati nekoliko dana. Neki domaćini su vec silirali, ili ce na svoju ruku silirati ovakav kukuruz, izgubice dragocene tecnosti iz silo mase, ali ovaj postupak nikako ne bi trebali raditi bez dodatka ili prekrupe kukuruza (najmanje10% u odnosu prema celokupnoj silo masi) ili uz dodatak inokulanta. Presuva silo masa (SM iznad 35% ) se odmah posle otvaranja stisnute šake sa silo masom odmah rastura i na šaci ne ostaju tragovi ni vlage ni silo mase. Ovakvu biljku kukuruza treba što pre silirati, ili je to trebalo uraditi ranije. Neophodno je ovakvoj silo masi dodati pravilno izabrane inokulante, sitno je iseckati, po potrebi dodati vode radi lakšeg sabijanja silo mase. Nikako ne preterivati sa dodavanjem vode, jer ona i onako kao nevezana fiziološka voda ce proci kroz masu i završiti u zemlji. Silo masa u optimalnom odnosu suve materije i vlage posle otvaranja stisnute šake sa silo masom se ponaša tako da ostaje jedno kratko vreme kompaktna, a posle toga se polako rasipa, a na šaci ostaju tragovi vlage ili vlažne silomase. Ovo je pravi i optimalan trenutak kada treba vršiti siliranje biljne kukuruzne mase. I pri siliranju ovakve mase veoma je poželjno koristiti dodatak ili prekrupe (a sada je nema) ili obavezno inokulant prema preporuci strucne službe. Prilikom ovog postupka stisnuta šaka treba da bude u tom stanju oko jednog minuta. Silo kombajne podesiti tako da i zazori i noževi budu podešeni i oštri da seku stabljiku ravnomerno i što sitnije (od 0,6- 1 cm). Dobro i kompaktno isecena silo masa je preduslov dobrog sabijanja silo mase i postizanja željenog kvaliteta silaže, naravno ako se i ostali tehnicki i tehnološki postupci urade kako treba.Ako imamo silo masu od suvljeg i vlažnijeg kukuruza, vlažnu silo masu mešati sa suvljom u slojevima, a najdeblji sloj vlažne silo mase ostaviti u završnim slojevima silaže iz razloga kako bi ta silo masa kao teža mogla da vrši pritisak na donje slojeve suvlje silo mase i bolje je sabije. Uvek punjenje silo objekta pocinjati sa suvljom silo masom. Takode, stavljanjem vlažnije mase u gornje slojeve omogucava se bolje završno sabijanje kompletne silo mase, cime se doprinosi boljem istiskivanju zaostalog vazduha i stvaranje anaerobnih uslova i postizanje boljeg kvaliteta silaže. Punjenje silosa i postupak siliranja odraditi u što kracem roku i bez prekida. Inokulant u silo masu ubacivati ili prskalicama-dozatorima koji su ugradeni na samom silo kombajnu, što bi bilo najbolje, ili traktorskim prskalicama koji rasprskivacima ranomerno doziraju inokulanat u silo prostoru. Inokulant je potrebno raspršiti u silo masu nakon nanošenja svakog novog sloja, obavezno pre gaženja tog sloja, kako bi inokulant što dublje prodro u silo masu. Kod proizvodnje silaže u ovim uslovima veoma je važno što više i što duže vršiti sabijanje silomase narocito one koja je suvlja i one koja nije adekvatno i kvalitetno iseckana (ovih primera ima puno na terenu, misli se na loše seckanje). Narocito je važno dobro i što duže gaženje završnih slojeva silo mase u silosu, jer od ovog postupka dosta zavisi koliko ce biti pokvarene silaže u završnom sloju. Posle poslednjeg punjenja silo masu gaziti neprekidno još 1-3 h.U samom procesu siliranja glavni proizvod mikrobiološke aktivnosti predstavlja mlecna kiselina koja je potreban i poželjan proizvod i konzervans u silaži. Najvažniji cinilac u procesu fermentacije su broj i vrsta mikroorganizama koji dominiraju u tom procesu. Veoma je važno da danas postoje znacajne mogucnosti da mikorobiološkim aditivima uticemo na procese fermentacije i poboljšanje aerobne stabilnosti silaže, a time i upravljanjem kvalitetom proizvodnje ove vrste stocne hrane. S obzirom na okolnosti u kojima se nalaze i gazdinstva i usevi, situacija na terenu diktira da je neophodno pri spremanju silaže (pogotovu od cele biljke kukuruza koja nema klipa, ili je sa nedovoljno razvijenim klipom) koristiti biološke dodake – inokulante koji sadrže bakterije mlecne kiseline i druge dodatke. Na tržištu se mogu kupiti inokulanti koji sadrže posebno izabrane sojeve bakterija mlecno kiselog vrenja cime se smanjuju gubici u procesu spremanja i korišcenja silaže, a poboljšava se i hranljiva vrednost. Dodati inokulanti skracuju trajanja fermentacije cime se omogucava i raniji pocetak korišcenja silaže. Bakterije mlecne kiseline su u prirodi prisutne na biljkama, pa zajedno s njima dospevaju u silažnu masu gde fermentišu šecere do mlecne kiseline i time ostvaruju prirodan proces konzervisanja. Medutim, vecina tih bakterija su heterofermentativne, što znaci da za sintezu mlecne kiseline koriste svega oko 50% šecera prisutnih u biljnoj masi. To je jedan od glavnih razloga što se pri siliranju koriste inokulanti s odabranim sojevima tzv. homofermentativnih bakterija koje više od 90% šecera koriste za sintezu mlijecne kiseline. Medutim, nove generacije inokulanata mogu sadržavati i odredene heterofermentativne bakterije koje stvaraju sircetnu i propionsku kiselinu. Za razliku od mlecne kiseline koja ima jaka baktericidna, a slaba fungicidna svojstva, sircetna kiselina je znacajna za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj nacin se povecava stabilnost silaže nakon otvaranja silosa, što je cest problem koji zadaje glavobolju našim farmerima. Inokulanti se na tržištu nalaze u suvom stanju ili kao rastvori. Izboru inokulanata za uslove kakvi su na terenu, a pogotovu za biljke bez klipa ili sa malim udelom klipa je veoma važan zadatak i potrebno ga je obaviti sa dužnom pažnjom. Ovo u prvom redu zavisi od kvaliteta silo mase, silo prostora, tehnike siliranja, tehnike izuzimanja, korišcenja spremljene silaže i dr. Važno je u odabiru inokulanta da on usmerava fermentaciju mase u željenom pravcu. Osnovni cinilac koji pokazuje da je tehnika siliranja pravilno izvedena je sadržaj sircetne kiseline. Bitno je znati pre izbora inokulanata sastav i aplikaciju. Od sastava inokulanta i primene najviše zavisi kakvu cemo silažu dobiti. Mogu se koristiti u prvom redu mecne bakterije heterotrofermentativnog tipa, jer se njihovim aktivnostima stvara i sircetna kiselina. Medutim, moguce je koristiti i inokulante koje poseduju kombinaciju mlecnih bakterija homofermentativnog tipa i heterofermentativnog tipa. Pokrivanju silo mase prici sa dužnom pažnjom i to uciniti kako se standardno radi i u normalnim okolnostima.

Jovan Grozdić dip.ing.

[Autor]

Članci