Proizvodnja rena
U proleće, kao i u jesen, može da se sadi ren. Reznice se rasađuju na ravnu površinu, grebene i gredice u vertikalnom, kosom i horizontalnom položaju.
Vertikalna sadnja se obavlja mašinski, a reznice su dužine petnaestak centimetara. Koso se postavljaju(ručno ili mašinski) u otvorene brazde, tako da je vrh oko 10 centimetara ispod površine zemljišta. Horizontalan način podrazumeva poleganje reznica u otvorene brazde na rastojanju 60 – 80 x 30 – 50 centimetara.
Na lakim zemljištima dubina je šest, a na srednje lakim dva do četiri centimetra.
Za uzgajanje treba odabrati duboko, plodno i rastresito zemljište, neutralne ili slabo kisele reakcije. Najbolje su livadska crnica i gajnjača.
Nepogodna su teška, zbijena, močvarna, suviše laka i peskovita zemljišta s’ izrazito niskim % humusa.
Iako voli vlagu, ovo povrće je, ipak, otporno na sušu, jer razvija snažan koren i uvek nađe dovoljno vlage u zemljištu.
Međutim, ako suša duže potraje, koren postaje sitan i drvenast.
Nedostatak vlage naročito se nepovoljno odražava tokom najintenzivnijeg formiranja listova.
Na previše vlažnom zemljištu nadzemni deo biljke izumire, koren prestaje da raste i postepeno truli.
Veoma je osetljiv na velike promene zemljišne i vazdušne vlage. Smenjivanje sušnih i kišnih perioda ili nepravilno zalivanje dovodi do deformisanja korena, koji gubi kvalitet.
Ren, inače, klija i niče na tri – četiri, a najbolje raste na 17 – 20°C.
Visoke temperature smetaju biljkama, kada se umanjuje ili obustavlja sinteza ugljenih hidrata u listovima i korenu.
Svetlost utiče na hemijski sastav korena, posebno na sadržaj šećera.
Zemljište mora biti čisto, bez korova, naročito širokolisnih i ne treba ga gajiti u voćnjacima i sličnim mestima.
Ljubodrag Pantelić, dipl.ing.
Pantelić Ljubodrag
Pantelić Ljubodrag