Proizvodnja rasada paradajza

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #598872
    Veljko Joksimović
    Učesnik

      U današnje vreme i u savremenoj proizvodnji paradajz se najčešće proizvodi iz rasada. U zavisnosti od godišnjeg doba, proizvodnja rasada traje od 30 dana u toplijem delu godine do 65 dana u zimskim mesecima za ranu proizvodnju u zaštićenom prostoru.

      Mesto gde se proizvodi rasad očistiti od biljnih ostataka, korova I po potrebi dezinfikovati da bi se smanjila mogućnost pojave bolesti I štetočina.

      Setva se obavlja u kontejnere, a ukoliko su korišćeni ranijih sezona potrebno je izvršiti dezinfekciju istih.

      Za setvu koristiti gotove supstrate određenje granulacije, koja je prilagođena kulturi koja se gaji. Supstrate ne mešati sa drugim materijama i ne dodavati đubriva.

      Pre setve ne preporučuje se tretman semena nikakvim preparatima, pesticidima, mikrobiološkim đubrivima, stimulatorima rasta i sl. Osim toga nikako se ne preporučuje potapanje semena i ostavljanje u vodi. Kontejnere punimo da bi dobili ujednačenu sabijenost supstrata u celom kontejneru. Semenka se jednostavno položi na sabijeni supstrat i lagano pokrije supstratom (mek pokrivač – kao da se posoli). Seme posejati plitko I ne više od 6 mm dubine.

      Po završenoj setvi potrebno je zaliti kontejnere. Prvo zalivanje obično radimo tako što kontejnere stavljamo u kadice sa mlako-toplom vodom. Ovakvo zalivanje omogućava da supstrat kapilarnim silama upije veliku količinu vode i ravnomerno je rasporedi po celom kontejneru. Dodatna prednost je u tome što ne dolazi do izbacivanja semenki iz kontejnera usled udarca kapljica. Naredna zalivanja moguće je vršiti odozgo kantama sa ružom ili sl.

      Nakon zalivanja kontejnere preneti u klijalište ili rasadnik. Dok ne krene klica potrebno je održavati temperaturu na 22-25°C. Kada krene nicanje neophodno je značajno smanjiti temperaturu da ne bi došlo do izduživanja rasada. To se radi kada nikne više od polovine posejanih semenki i temperatura se sniži na oko 20°C. Ovo traje sedam dana, a na ovaj način se dobijaju skladnije razvijene biljke. U daljem razvoju temperatura zavisi od jačine sunčevog zračenja. Po sunčanom vremenu temperatura do 26°C, po oblačnom do 22°C i noćna temperatura oko 16°C.

      Učestalost zalivanja dosta zavisi od načina grejanja i vremenskih uslova. Zaliva se kada se supstrat prosuši, količinom vode dovoljnom da voda probije dno kontejnera (odnosno čaše ukoliko zalivamo pikirani rasad). U praksi je poželjno ređe, a obilnije zalivanje.

      Pikiranje rasada je tehnika koja se primenjuje da bi se povećao životni prostor malim biljkama koje rastu. Najčešće se izvodi kada biljčice dobiju dva stalna lista. Obavlja se u jutarnjim ili večernijm satima. Oko biljaka treba dobro natisnuti zemlju I paziti da se ne povredi stabaoce.  Pikiranje se najčešće radi u saksije 10×10 ili presovane kocke iste veličine.

      Rasad se iz saksija rasađuje pre nego počne cvetanje, a najbolje kada su biljke u fazi razvoja 5 do 6 listova. Treba rasađivati u pravo vreme jer se stariji rasad slabije prima i prva cvetna grana slabije zameće. Odmah nakon rasađivanja biljke zaliti i zemlju ne sabijati previše oko biljaka.

      Hemijske mere zaštite rasada sprovodimo nakon setve rasada i prilikom rasađivanja. Na raspolaganju su hemijske i biološke mere zaštite.

      Veljko Joksimović, PSSS Užice,

      savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.