[Panić RadišaUčesnik]

ПРОИЗВОДЊА ОРГАНСКЕ ХРАНЕ – РИЗИК ИЛИ ДОБИТ

Пољопривредна производња је изузетно битна привредна грана у нашој земљи.Њен значај се огледа у производњи количински довољне и квалитетне хране за наше становништво, али и у великом потенцијалу за производњу вишка хране, који би могао да се извози.Поставља се питање, да ли ићи у правцу високопродуктивне производње или у правцу производње органске хране, која је много квалитетнија и здравија.Производња органске хране, подразумева производњу квалитетних и здравствено безбедних производа који имају већу цену на тржишту, али мању продуктивност чиме се појављује ризик остварења економско исплативог производног процеса.
У Србији се веома мали проценат пољопривреног обрадивог земљишта користи за производњу хране органског порекла, за разлику од земаља ЕУ, поготово Италије и Шпаније. Иако заузимају мали проценат укупног светског тржишта хране, органски производи су све траженија роба у свету. Стални раст тражње за органским производима, указује на то да овакав вид производње може бити веома профитабилан, уколико се правилно користе природни ресурси,знање и производно искуство. Потрошачи, али и произвођачи, све више увиђају предности овог вида производње. Храна произведена по принципима органске пољопривреде не садржи вештачке синтетизоване материје и пестициде, а производима обезбеђује већу нутритивну вредност .
Наша земља има несумњиво велики потенцијал за бављење органском производњом.Резултат тога је пре свега повољан геостратешки положај , умерено континентална клима, али и очуван агросистем и квалитетна својства земљишта. Коју органску храну производити,поред навика у многоме опредељује потенцијално тржиште,односно, да ли је за одређени сегмент производње познат купац или не.
Велика потреба за органским производима је на тржишту земаља ЕУ.Што се тиче наше земље као тржиште, није баш најотвореније за ову врсту производа, пре свега због цене, која је и до 30% већа у односу на производе конвенционалне производње.Ипак, надамо се, да органски производи имају своје потрошаче и да ће се тај број повећавати,како свест о здравој храни буде расла. Шанса Србије се управо види у биљној и сточарској производњи органских производа, не само у циљу задовољења домаћих потреба, већ и као извозна шанса наше привреде. Свест грађана о здравом животу, што подразумева , здраву исхрану, свакако треба подизати на виши ниво. Улога државе је ту веома битна и неизоставна.Различитим пројектима, субвенцијама и другим подстицајима, држава подстиче пољопривредне произвођаче на такву производњу. То ће се свакако одразити и на спољнотрговински биланс,тј. повећањем извоза, остварићемо суфицит, уз коришћење природних капацитета које поседујемо.
Зато, производимо здраву храну, живимо здраво, будимо богатији.
Радиша Панић
ПССС Ваљево

[Autor]

Članci