[Kodžopeljić SlavicaUčesnik]

Jestivi lukovi koji su kod nas najzastupljeniji u proizvodnji – crni, beli luk i praziluk obrazuju pod zemljom pravu ili lažnu lukovicu, odnosno zadebljale rizome sa razervnim hranljivim materijama, koja se koristiti za ishranu ali i za proizvodnju mladog luka metodom pospešivanja.
Mladi crni luk se za jesenju proizvodnju gaji pospešivanjem iz krupnijeg arpadžika prečnika preko 22 mm ili sitne lukovice prečnika 30 mm. Pri povoljnim uslovima iz lukovice se brzo razvija koren i listovi i obrazuje mladi luk (belo lažno stablo sa zelenim listovima). Brzina rasta i broj mladih biljaka zavisi od krupnoće lukovice i broja tzv. gnezda sa klicama, što je veći broj gnezda više mladih biljaka. Optimalna temperatura za rast mladog luka je 180C, biljka podnosi i niske temperature. Rast mladog luka odvija se na račun rezervnih materija lukovica, zato se one mogu prilikm korišćenja za proizvodnju ređati gusto jedna do druge, plitko po površini zemljišta ili na samoj površini u tunelima i plastenicima. Proizvodnja mladog luka pospešivanjem u zaštićenom prostoru, obavlja se kao čist usev ili se gaji između krastavca, paradajza i najčešće salate.
Radi bržeg nicanja primenjuje se nekoliko načina za obradu lukovica. Lukovice pokrivene slamom ili drugim materijalom mogu da se drže u toploj prostoriji 5 – 7 dana i zalivaju toplom vodom (40 – 45 0C). Lukovice mogu da se potapaju u vodu temperature 35 – 40 0C u toku 12 – 15 časova. Osim kvašenja, lukovice mogu 5 – 7 dana da se drže na temperaturi do 300C i relativnoj vlažnosti vazduha 80 – 90%. Efikasan način obrade lukovica, za sadnju u oktobru i novembru, jeste odsecanje od vrata do pleća lukovica, što omogućuje brzo nicanje. Svi načini za obradu lukovica imaju za cilj brže prorastanje listova i korena.
Pri pospešivanju najveći prinosi ostvaruju se gustom, plitkom sadnjom, lukovica do lukovice – bez razmaka redova, u lejama širine 120 cm. One i ne moraju da se pokrivaju slojem zemlje, nego se samo blago utisnu u zemlju. U zavisnosti od veličine lukovica, potrebno je 8 – 10 kg sadnog materijala na m2 . Posle sadnje lukovice se zaliju sa 10 l/ m2 tople vode (30 – 35 0C), što ubrzava prorastanje klica i rast mladog luka. U proizvodnji se primenjuju redovne mere nege. Za brži rast mladog luka u plasteniku treba održavati temperaturu od 15 – 18 0C tokom sunčanih dana, odnosno oko 140C tokom oblačnih. Luk je kvalitetan i iz proizvodnje pri temperaturi od 100C, mada može da raste i pri niskim temperaturama od 2-5 0C. Za sigurniju proizvodnju u toku zime u objektima bez grejanja treba koristiti dopunske tunele od PE folija ili neposredno pokriti luk agrotekstilom – agrilom. U takvom objektu luk uspešno raste i pri niskim spoljnim temperaturama i do -100C. Mladi luk brže raste ukoliko se u fazi 2-3 lista folijarno prihrani rastvorom tečnog đubriva tipa fertikare, sal, vuksal ili 0,2 % rastvorom azota. Za kvalitet mladog luka bitno je da sadni materijal bude zdrav, tako da pre sadnje glavice treba potopiti 10-20 minuta u rastvor fungicida benlejta ili ditana, prema propisanoj koncentraciji za svaki rastvor, što sprečava razvoj gljivičnih oboljenja. Tržišnu zrelost mladi luk pristiže u zavisnosti od sorte i temperaturnih uslova gajenja, za 20 – 45 dana od sadnje. Srednji prinos odnosno broj vezica sa 10 biljaka/m2 ; u zaštićenom prostoru sa grejanjem kada je čist usev mladog luka broj vezica je 22 – 25, ukoliko se u takvom objektu gaji sa salatom broj vezica je od 5 – 6, u objektu bez grejanja u čistom usevu je broj vezica 18 – 20.

Slavica Kodžopeljić, dipl.ing.ratarstva

[Autor]

Članci