Postoje dokazi da je koza bila prva životinja koju je čovek koristio za dobijanje mleka. Mleko koza je visokovredna namirnica koja je po sastavu slična kravljem mleku, ali znatno probavljivija. Bogato je vitaminima i mineralima. U većini zemalja koze se smatraju mlečnim životinjama, a Švajcarska se smatra kolevkom mlečnog kozarstva.
Laktacija koza po pravilu traje od 200 do 300 dana i u tom periodu koze daju mleka 10 do 20 puta više od svoje telesne mase. Laktacija ne bi smela trajati manje od 240 dana, a na nju utiču rasa, ishrana, starost, vremenske prilike, zdravlje, način muže i sezona jarenja. Nakon jarenja postepeno se povećava proizvodnja mleka koja je najveća u 2 i 3 mesecu laktacije, a zatim mlečnost opada. Nakon 8 do 10 meseci od početka laktacije proizvodnja mleka se smanji do te mere, da se može obaviti zasušenje i priprema za naredno jarenje. Koze koje se prvi put jare imaju znatno manju mlečnost, a svakim narednim jarenjem dolazi do povećanja u proizvodnji mleka i ona je najveća između 4 i 7 godine. Na mlečnost koza utiče i broj jaradi. Koza koja ojari dvojke daje i više mleka. Najpoznatije rase koza za proizvodnju mleka su: nubijska, lamančanska, alpska, oberhasli, togenburška i sanska koza.
PSSS Poljoservis Knjaževac Neđeljko Pipović, dipl. ing. poljoprivrede
Pipović Neđeljko
Pipović Neđeljko