[Stefanović VladicaUčesnik]

Proizvodnja Karfiola

Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) je povrtarska kultura poznata po svojoj nutritivnoj vrednosti i širokoj upotrebi u kulinarstvu. Uzgoj karfiola zahteva pažnju i pravilnu negu, ali rezultati u vidu kvalitetnog prinosa su vredni truda.
Klimatski uslovi i zemljište
Karfiol je kultura koja najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, sa optimalnim temperaturama između 15 i 20°C. Osetljiv je na ekstremne temperature – previsoke temperature mogu izazvati nepravilno formiranje glavica, dok mraz može oštetiti biljku.

Zemljište za uzgoj karfiola treba biti plodno, dobro drenirano i bogato organskim materijama. Idealna pH vrednost zemljišta je između 6,0 i 7,0. Pre sadnje, preporučuje se duboko oranje i dodavanje stajnjaka ili komposta kako bi se obezbedila adekvatna ishrana biljke.
Sadnja i nega
Karfiol se može uzgajati iz semena ili sadnica. Seme se seje u rasadnik oko 6–8 nedelja pre planirane sadnje na otvorenom. Kada sadnice dostignu visinu od 10–15 cm i razviju nekoliko pravih listova, spremne su za presađivanje.

Razmak između biljaka treba biti 50–60 cm, a između redova 60–70 cm kako bi biljke imale dovoljno prostora za razvoj. Prilikom sadnje, važno je da koren bude dobro pokriven zemljom, ali da se ne zatrpava srce biljke.
Zalivanje i prihrana
Karfiol zahteva redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda. Održavanje ravnomerne vlažnosti zemljišta je ključno za pravilno formiranje glavica. Prekomerno zalivanje, međutim, može dovesti do truljenja korena.

Za prihranu se preporučuje korišćenje azotnih, fosfornih i kalijumovih đubriva. Azot je važan u ranim fazama rasta, dok fosfor i kalijum pomažu u formiranju i čvrstoći glavica.
Zaštita od štetočina i bolesti
Karfiol je podložan napadima štetočina kao što su kupusna buva, kupusna sovica i lisne vaši. Redovna kontrola i primena prirodnih ili hemijskih sredstava za zaštitu biljaka mogu pomoći u sprečavanju oštećenja.

Od bolesti, najčešće se javljaju plamenjača, trulež korena i crna trulež. Preventivne mere uključuju rotaciju useva, izbegavanje zadržavanja vlage na listovima i upotrebu fungicida po potrebi.
Berba i čuvanje
Karfiol se bere kada glavice dostignu punu veličinu, ali pre nego što počnu da se rastvaraju. Berba se vrši sečenjem glavice zajedno sa nekoliko spoljnih listova kako bi se obezbedila zaštita tokom skladištenja.

Svež karfiol može se čuvati u hladnim i suvim uslovima do nekoliko nedelja. Takođe, pogodan je za zamrzavanje, što omogućava duže čuvanje uz očuvanje nutritivnih svojstava.
Zaključak
Uz pravilnu negu i odgovarajuće uslove, karfiol može dati visokokvalitetan prinos. Ovo povrće, bogato vitaminima i mineralima, odličan je dodatak ishrani i predstavlja značajnu ekonomsku kulturu za mnoge poljoprivrednike.

dipl.ing.poljoprivrede Vladica Stefanović

[Autor]

Članci