[Dejan ObadovićUčesnik]

                                         

Стајњак спада у потпуна ђубрива који у свом саставу садржи следеће елементе:

• Вода 75 %
• Сува материја 25 %
• 0,1-0,5 % азота
• 0,15 % фосфора
• 0,01 % калијума

Стајњак је првенствено азотно и калијумово ђубриво.Из стајњака се најбрже ослобађа калијум па азот,док фосфор спорије прелази у приступачан облик.

Дневне количине простирке које је се препоручују по категоријама стоке су следеће :

• Коњ 2-3 кг./ дневно
• Говеда 3-4 кг./ дневно
• Овца 1 кг. / дневно
• Свиња 3 кг./дневно

Количина стајњака на газдинству може се израчунати тако сто се телесна маса грла помножи са коефицијентом 25.На пример телесна маса грла (свих) је 2000 кг x 25 = 50.000 кг.

Највећа количина стајњака добија се од :

1.говеда око 10 тона

2. коњ око 7 тона

3.свиња око 1,5 тона

4.овце око 500 кг.

Коњ даје стајњак са сувљим и богатијим хранљивим састојцима зато се коњско и овчије ђубре брже разлаже и ствара се много топлоте и зато се сврставају у ТОПАО СТАЈЊАК.

Говеђи стајњак садржи више воде , а мање хранљивих састојака па се сврстава у ХЛАДНИ СТАЈЊАК.

Свињски стајњак може бити топао и хладан и то зависи од хране која се даје.

Стајњак пернате живине је најјачи по свом саставу,јер садржи много више хранљивих материја  у односу на предходне.

 

Зависно од степена распада органске материје ,постоје 4 категорије стајњака:

1. Свежи стајњак (обликује га неразложена простирка).
2. Полузгорели стајњак (процес разлагања почео али се још увек распознаје простирка).
3. Згорели стајњак (маса уједначена по саставу и има црну боју).
4. Прегорели стајњак ( по свом изгледу и саставу најсличнији земљи).

 

Стајњак се може добити на 4 начина :

1. Чување под стоком – просторије се не чисте него се само додаје нови слој простирке преко претходног.Животиње га газе и тако истискују ваздух ,сједињују састојке али проблем представљају гасови које може млеко да упије и уколико је лоша вентилација може довести до угушења стоке.
2. Хладни начин – то је добар начин производње стајњака где се просторије свакодневно чисте.Ђубриво се слаже у гомиле 3-4 метра ширине ,висине 1 м .Повремено се маса сабија да би се истиснуо ваздух.Најчешће се то ради трактором а на крају се гомила прекрије земљиштем или сламом дебљине 10 цм.Температура не прелази 35 ˚Ц

а после 3-4 месеца настаје полузгорели стајњак.

3. Топли начин – ђубриво се слаже у мале гомиле и остави да одстоји 2-5 дана. За то време стајњак се загреје до 70˚Ц.Када стајњак достигне ову температуру гомиле се сабијају и поступак је исти као и код хладног начина.Овако су већи губици хранљивих материја.
4. Примитиван начин – најраспрострањенији начин код нас и представља свакоднено чишћење објекта.Ђубриво које се износи из штале ,слаже се на једну гомилу без неког реда овако су губици азота највећи.

Најчешћа грешка, коју наши произвођачи праве приликом употребе стајњака ,је његово време заоравања.

 

Вредност заораног стајњака у у односу на време заоравња је следеће :

 

• одмах након растурања вредност је 100%
• заоравање након 24 часа – 80%
• заоравање након 70 часова – 70%
• заоравање након 4 дана – 50%

 

 

Дејан Обадовић дипл.инж.пољопривреде

ПССС Пољосавет Лозница

 

[Autor]

Članci