- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 godine ranije by Stanković Boban.
-
AutorČlanci
-
20.12.2022 u 16:29 #524635Stanković BobanUčesnik
Crni luk spada među najrasprostranjenije povrtarske kulture koje služe za ishranu ljudi. To je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu. Naredne godine iz glavice izrastaju cvetna stabla koja donose seme. Crni luk se gaji kao jednogodišnji, direktno iz semena, ili kao dvogodišnji, iz arpadžika. Otporan je na hladnoću i podnosi širok raspon temperature. Jako je važan izbor sortimenta. Najčešće su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika.
Preduslov uspešne proizvodnje luka jeste zdrav, kvalitatan, kalibriran arpadžik sa većim sadržajem suve materije. Sadnja može biti ručna (ravno tlo, na gredice) ili mehanizovana. Lukovice se proizvode iz arpadžika (ozima i prolećna sadnja), semena – direktna setva (najčešće prolećna setva) i rasada.
Parcele za proizvodnju crnog luka treba da su bez mikrodepresija. Reakcije zemljištaima važnu ulogu u proizvodnji crnog luka. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije, pH 6,0-7,0. Gaji se na čistim i nezakorovljenim parcelama. Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethodnih godina (3-4) gajen crni, beli luk ili praziluk.
Osnovnu obradu zemljišta obaviti što ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Sadi se u rano proleće kada vremenski uslovi dozvole da se zemljište pripremi. U zavisnosti od krupnoće lukovica, načina sadnje i kvaliteteta rada sadilice obično se koristi 500-1000 kg/ha arpadžika. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 – 500 kg, srednje krupnog 500 – 800 kg i krupnog 800 – 1000 kg. Obično se sadi u brazdice na razmak 15 X 15 ili 20 X 10 cm. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu đubrenja potrebno je odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta.
Crni luk je stasao za berbu u momentu kada biljka omekša i padne po zemlji. Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne. Praksa okazuje da je poželjno sačekati da sva biljna masa polegne. Vađenje može biti mašinsko i ručno.Nakon dozrevanja i sušenja sledi skladištenje.
Boban STANKOVIĆ, dipl.inž.polj. -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.