Нафта и њени деривати који се користе као погонско гориво данас спадају у необновљиве ресурсе,тј исцрпљиве природне ресурсе. Овог горива је све мање, производња је скупља, а чињеница је и да су поједини ратови вођени због нафте. Зато треба пронаћи замену овом гориву, а једна од могућности је и биогориво.
Биогориво је уствари биоетанол који се добија из биомасе алкохолним врењем.САД су највећи произвођач биоетанола у свету где се он добија углавном од кукуруза, док је у Бразилу највећа заступљеност биогорива (20%) у моторима са унутрашњим сагоревањем а биоетанол се производи од шећерне трске.
Као погонско гориво биоетанол се у садашњим моторима са унутрашњим сагоревањем може користити у проценту од 10 до 20 % без икаквих адаптација мотора. За коришћење чистог биоетанола или већег процента потребна је адаптација мотора.
Због јефтинијих инпута у производњи стрних жита све више се биоетанол производи од пшенице уместо од кукуруза. Важно је да биљна маса има што већи садржај скроба који се у присуству ензима алфа и бета амилазе разлаже до простих шећера из којих се у процесу ферментације добија алкохол. Као нус производ овог процеса добија се “џибра” која може послужити као “мокра ” квалитетна сточна храна која би могла заменити одређену количину суве концентроване хране. Још се добија и угљен- диоксид без кога се данас не може замислити производња сокова (газираних).
Циљ је да се коришћењем пшенице, тритикалеа и других житарица прошири њихова употребна вредност од прехрамбене индустрије на енергетику. Такође је идеја да се биоетанол добија из биљне масе као што су слама, кукурузовина и др , а да се зрно пшенице и даље користи у прехрамбеној индустрији. Зато би требало интензивирати агротехнику и подићи приносе житарица на виши ниво.
Још једна добра страна коришћења биоетанола као погонског горива је чињеница да се његовим сагоревањем не загађује животна средина, нема штетних продуката, као што су сумпор-диоксид и др.
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana