Производња воћа у Србији – дип. инж. Срђан Станојловић
Лоша воћарска година, не толико по приносу,који је био просечан, колико по јако лошој откупној цени која је остварена по килограму рода.
Поставља се питање куда даље и шта садити од воћа?
Moрамо бити паметни и гајити оно што тржиште тражи а не потрчати за оним што је тренутно у тренду.
Шта је исплативо и да ли и даље гајити поједине воћне културе?
Свакако да ДА.
Али гајити оне сорте воћа које су не само актуелне него и дугорочно жељене од стране тржишта.
Ако радимо ситно јагодасто воће морамо се што више окретати производњи у заштићеном простору где се добијају крупнији плодови скоро целе године, веома рано и са минималном употребом средстава за заштиту од болести и штетеочина. Добијени плодови морају у најкраћем времену бити на европском и светском тржишту.
Сама производња осталих воћних врста на отвореном мора бити тако организована да засади буду покривени системом против града и мраза, мора бити постављен систем за наводњавање и фертигацију и засад мора бити сасвим заштићен од штетног утицаја дивљачи. Једном речју – морају се сузбити сви ризици производње.
И опет добијени плодови морају у најкраћем времену бити на европском и светском тржишту.
Овакву производњу морају пратити одговарајучи прерадни капацитети који ће другу и трећу класу претварати у укусне и квалитетне прерађевине.
Такви модерни засади са сортама у дугорочном тренду могу гарантовати добре и редовне приносе као и квалитетни воћни производи који ће наћи купце широм веома пробирљивог европског и светског тржишта.
Да би ово било, неко мора стати иза произвођача. Мислимо да ће то урадити држава, хоће – али онолико колико може и то тек када нешто урадимо, зато то морамо бити сами МИ тј. скуп људи који раде исте ствари и производе исту робу. Седнимо и причајмо са комшијама, родбином и пријатељима. Сад је тренутак за то, док наша воћа мирују а ми имамо довољно времена да се консолидујемо и организујемо. Нек урадимо ове године и једну ствар у правом смеру и то је – добар почетак.
Ми воћари ову годину морамо схватити као годину упозорења и спремати се за нову у нади да ће бити боља од прошле али колико боља на крају крајева највише зависи од нас самих…
Stanojlović Srđan
Stanojlović Srđan