[Tanasković BrankoUčesnik]

Ерозиони процеси могу трајно угрозити земљиште које је намењено подизању винограда, тако да се правовремено морају предузети мере против ње.
Оне се реализују пре подизања, за време подизања винограда, као и у току његове редовне експлоатације и зависе директно од њених чинилаца.
Како се виногради, претежно, налазе на структурним земљиштима, она су више изложена воденој ерозији. Да би се она спречила спроводе се мере конзервације земљишта и воде. Онемогућавањем ерозије земљишта спречава се и отицање воде као чиниоца ерозије. Требало би створити услове да земљиште што више упија воду, а да вишак воде отиче, без нарушавања структуре земљишта.
Моћ земљишта да упија воду повећава се поправком структуре земљишта, што се постиже повећањем количине хумуса, односно ђубрењем органским ђубривима. Такође, ефикасно је и засејавање трава које се употребљавају за зеленишно ђубрење.
Поправком физичких особина земљишта може се само делимично смањити степен ерозије. Уколико је пад терена већи, самим тим и брзина отицања воде је већа, чиме је јача и ерозиона снага воде. Такође, и дужина редова са подужним падом терена може знатно утицати на моћ ерозије. Уколико су редови дужи, утолико је ерозиона снага већа. Да би се то онемогућило, водотоци у реду морају се прекидати да би се вода у сливу прекидала и инфилтрирала у дубље слојеве земљишта. Зато, на стрмим теренима редове са виновом лозом требало би постављати попречно у односу на пад терена.
Од биолошких мера борбе против ерозије могу се применити следеће:
– Заснивање засада шумског дрвећа ван виноградарског подручја,
– Повећање хумуса у земљишту уношењем већих доза органског ђубрива,
– Сетва трава за зеленишно ђубрење и затрављивање,
– Постављање шпалира винове лозе попречно на правац пада терена, и др.
Механичке мере, које се најчешће примењују су:
• Образовање тераса са терасним платоима,
• Формирање каналске мреже,
• Изградња брана и мањих алумулација за прихватање воде.

Многи терени намењени подизању винограда су јако стрми за заснивање винограда да се морају терасирати због прилагођавања механизацији приликом обраде земљишта, неге и заштите и других послова.
На великим нагибима винограда, стална је опасност од свлачења ситне и растресите земље са виших положаја на ниже. Томе нарочито доприноси риголовање земљишта. Тако се чокоти на вишим положајима огољују чиме се излажу опасности од сушења лети и измрзавања зими. Чокоти у подножју, услед свлачења земље бивају више затрпавани, што омета не само обраду, већ и негу таквих чокота.

Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак

[Autor]

Članci