Heljda se gaji radi plodova orašica. Oljušteni plodovi heljde imaju veliku hranljivu vrednost, a usled povoljnog hemijskog sastava može se koristiti u ishrani osoba koje su preosetljive na gluten. Što se ishrane tiče, heljda se može koristiti na razne načine: nesamlevena zrna za pripremu kašastih jela, a od samlevenog zrna dobija se brašno s kojim se u kombinaciji sa pšeničnim ili ražanim brašnom spravlja hleb. Nutricionisti heljdu smatraju zdravstveno korisnom, jer proizvodi od heljde smanjuju koncetraciju šećera i masnoća u krvi. Heljda je našla primenu i u farmaceutskoj industriji zahvaljujući sadržaju bioflavonoida rutina u nadzenoj masi heljde. Postupkom ekstrakcije izdvojen bioflavonoid koristi se za izradu lekova koji snižavaju krvni pritisak, smanjuju holesterol, zaustavljaju kapilarno krvarenje…Sem u ishrani ljudi, heljda se može koristiti i za ishranu domaćih životinja i to pre svega sitnija zrna koja imaju veliku proteinsku vrednost, žetveni ostaci.Nadzemna biomasa heljde u ishrani domaćih životinja može se koristiti sveža, silirana i sušena, a najveću vrednost biomasa ima kada se biljka kosi u precvetavanju. S obzirom da su cvetovi heljde bogati nektarom i da cvetanje traje dugo, heljda može poslužiti kao pčelinja paša pri čemu se sa jednog hektara sakupi do 300 kg meda. Agrotehnički značaj heljde ogleda se u tome što je usev guste setve, pa svojom pokrovnošću suzbija korove i što usvaja teže pristupačne oblike fosfora čime sprečava njegovo ispiranje. Zahvaljujući kratkoj vegetaciji gaji se kao naknadni ili postrni usev.
Knežević Jovana
Knežević Jovana