Ako pogledamo vremenske prilike, došlo je vreme za prihranu ozimih žitarica, ali ako se osvrnemo na datume dolazimo u situaciju da moramo dobro razmisliti o potezima po pitanju vremena prihrane. Povoljni uslovi za setvu podstakli su većinu naših poljoprivrednika da pre a i posle optimalnih rokova setve prionu na posao te je zasejano više površina u odnosu na prethodne godine ili u odnosu na višegodišnje proseke. U ovoj i ovakvoj situaciji potrebno je odraditi analizu n-min metodom iz razloga što je velika verovatnoća da u zemljištu imamo poprilične količine azota, čiji povećan sadržaj slabi otpornost biljaka; na visoke temperature, sušu, poleganje i stresove ali opet moramo znati da i manjak azota dovodi do snižavanja prinosa i kvaliteta zrna pšenice. Ipak, bez obzira na ovakve vremenske prilike, ne treba žuriti sa prihranom osim na parcelama gde jesenas nije unet azot. Datumski gledano prihrana u našem regionu trebala bi biti odrađena u trećoj dekadi meseca marta, a ako imamo suviše bujne useve onda te rokove moramo još pomeriti, naravno, ako se ne pojave neke zakasnele loše vremenske prilike sa kojima imamo iskustva iz prethodnih godina. Korektivna prihrana će zavisiti od celokupne situacije i vremenskih prilika koje će nas zadesiti u narednom periodu.
Ejupović Smail
Ejupović Smail