[Sovilj ĐorđeUčesnik]

Припрема земљишта за садњу малине и купине у концепту органске производње

Произвођачи малине и купине на подручју западне Србије орјентисани су на производњу плодова за даљи пласман као смрзнутих плодова док је пласман у виду свежих плодова директно потрошачима занемарљив. Последњих година већина произвођача производи плодове малине и купине у систему контролисане заштите и ђубрења што је један вид међуфазе између конвенционалне и органске производње. Треба истаћи да је доста произвођача са овог подручја и пре увођења контролисане производње минимално користила средства за заштиту у производњи малине и купине.
Органска производња малине и купине представља низ агротехничких и помотехничких мера које се изводе у засадима без примене хемијских препарата за заштиту док је ђубрење као неопходна агротехничка мера прилагођена потребама биљке малине и купине и обавља се органским ђубривима. Агоеколошки и земљишни услови на подручју Западне Србије одговарају за гајење малине и купине а мешовита сточарско-ратарско-воћарска производња омогућује произвођачима довољне количине стајског ђубрива као најважнијег ђубрива у концепту органске производње.

Припрема земљишта за садњу

После избора парцеле приступамо припреми земљишта за садњу, која обухвата следеће радове:

– Агрохемијска анализа земљишта – овом мером утврђујемо плодност земљишта на којем ћемо садити малину или купину. Агрохемијске анализе земљишта са подручја Западне Србије показују јако киселу реакцију ( pH вредности између 3,5 до 4,5) , низак садржај лакоприступачног фосфора док садржај органске материје доста варира у зависности од локалитета. Смањење киселости земљишта и повећање органске материје регулише се мелиоративним ђубрењем пре садње.

– Нивелисање терена – на оним парцелама где има микродепресија потребно је терен изравнати ради спречавања задржавања воде према којој је малина изузетно осетљива.

– Сузбијање корова – У концепту органске производње забрањено је коришћење хербицида за сузбијање корова пре садње. На јако закоровљеним парцелама треба избегавати садњу малине и купине док се интензитет коровских биљака не регулише. За ово је потребно пар година а у том периоду ће се обављати кошење , сетва стрних жита, поново кошење након скидања стрних жита а пожељно је гајење биљака за зеленишно ђубриво и њихово уношење у земљиште у циљу повећања садржаја органске материје. За зеленишно ђубрење користе се биљке које брзо расту и дају велику количину биљне масе. За овај вид ђубрења најпогодније су легуминозне биљке које фиксирају атмосферски азот као што су грахорица, сточни грашак, лупина , соја .Зеленишним ђубрењем се повећава садржај органске материје у земљишту као и азотних хранива , повољно се утиче на структуру земљишта и микробиолошке процесе у земљишту. Заоравањем зелене масе може се унети 25 до 60 т/ха органске масе у земљиште као и 30 до 50 кг чистог азота. Заоравање се обавља у време цветања када су биљке постигле највећу масу.
Овај вид органског ђубрења у воћарству се најчешће користи пре подизања засада када се жели повећати садржај органске материје у земљишту а не располаже се са згорелим стајњаком. Ретко се користити током првих година формирања засада као и током периода родности воћака у оним засадима где то међуредни размак дозвољава и где је могуће наводњавати засад. Недостатак примене овог ђубрива у родним засадима је што биљке за зеленишно ђубрење троше храну и воду и конкуренција су воћкама , отежано извођење агротехничких ,помотехничких мера и кретања механизације док се културе за зеленишно ђубриво не заору. У воћним засадима за зеленишно ђубрење бирати културе које се сеју током јесени а заоравају током априла месеца како би се избегла суша.

– Мелиоративно ђубрење – на основу агрохемијске анализе треба одредити потребне количине органских ђубрива и кречног материјала. Од органских ђубрива користити добро згорели говеђи или овчији стајњак са газдинства. Као алтернатива може се користити пелетирани пилећи стајњак који је регистрован као органско ђубриво а производи се у различитим формулацијама. Због ниског садржаја фосфора у земљиштима овог подручја пре садње користити формулације пелетираног ђубрива са повећаним садржајем фосфора ( 6: 15 : 3). Пелетирано ђубриво се разбацује у траке где ће бити будући редови и уноси се у земљиште фрезирањем. Количине се крећу од 100 до 150 грама по дужном метру траке. Стајњак је практичније разбацати у траке где ће се отварати бразда или бити ред . У траке се разбацује након орања и тањирања па се фрезирањем унесе у земљиште. Количине стајњака се крећу од 15 до 30 тона по хектару са тим да код подизања засада сталнорађајућих сорти количине треба повећати јер ће прве године донети род и потребно им је више хранива.
Уколико се анализом утврди да је земљиште кисело потребно је извршити калцификацију. Кречни материјал разбацати по целој површини и обрадом га унети у земљиште. Количине зависе од врсте кречног ђубрива које се користи за калцификацију.

[Autor]

Članci