[Ilić DanijelaUčesnik]

Припрема земљишта за производњу поврћа

За успешну повртарску производњу правилна обрада земљишта је посебно значајна јер она треба да одржи и поправи његову структуру, физичко-хемијске и микробиолошке особине. То је јако важно у интензивној производњи поврћа, где се смењују више култура у току године, јер се уз интензивно ђубрење и наводњавање нарушава структура и смањује плодност земљишта.
Дубоко зимско орање је најбоље обавити у октобру или новембру месецу и то на дубини 35-40 cm, где оранични слој треба преврнути и изложити утицају влаге, ваздуха и мраза. У току зимског периода влага се нагомилава у земљишту и с пролећа се брзо просуши, тако да се на време могу обавити припреме за производњу раног поврћа. Уколико се не обави зимско орање, у пролеће се примењује плића обрада земљишта на дубини 10-15 cm. Такво земљиште се одмах култивира на дубини од 5-10 cm, да би се површински слој припремио за сетву. Како би ницање семена поврћа било уједначено, површински слој земљишта мора бити растресит и мрвичаст, а то се постиже дрљањем и култивирањем.
Да би се постигли високи приноси у производњи поврћа, потребно је урадити агрохемијску анализи земљишта. На основу резлтатата анализе стручњаци дају писане препоруке пољопривредним произвођачима о врсти и количини ђубрива коју треба унети пред садњу и током вегетације.
Свеж и полузгорео стајњак се уносе у јесен пред основну обраду земљишта у количин од 35-40 t/hа, а згорео у пролеће пред садњу. Услед недостатка стајњака, све више се прибегава примени заоравања жетвених остатака, зеленишног ђубрива, компоста, у циљу очувања плодности земљишта.
Применом минералних ђубрива, количина азота, фосфора и калијума морају се довести до оптимума за гајење поврћа. Посебно се мора водити рачуна о примени азотних ђубрива, јер услед претераног ђубрења азотом долази до појаве пребујаних биљака са већом лисном површином, али се код њих формира мањи број плодова, успорава се њихово сазревање и смањује квлаитет плодова. Такви плодови имају лошији укус и слабије се чувају. Такође, се мора водити рачуна и о pH вредности земљишта, садржају калцијум-карбоната. Због вишегодишње интензивне примене ђубрива долази до појаве заслањивање и закисељавања земљишта. Киселост смањује микробиолошку активност земљишта и приступачност хранива усевима. Велика киселост неутралише се калцификацијом, тако што се сваке године уноси око 0,2 килограма калцијум-карбоната по метру квадратном.

Данијела Илић, маст.инж. пољопривреде

[Autor]

Članci