[Petrović DankoUčesnik]

Земљиште, односно терени који су успешно приведени виноградарској производњи, могу али не морају, представљати оптимум за подизање новог виноградарског засада. Потребно је да се изврши увид у стање земљишта – да се утврде његова биолошка, физичка и хемијска својства – и да се предузму мере за евентуалну поправку наведених својстава. Предузимање ових мера увек је у пуној зависности од особина винограда који се намерава засновати. Међу најзначајније мере поправке земљишних особина сврставају се:
Елиминација замореноси земљишта (Овај појам је везан за преткултуру – за подизање виноградарског засада на земљишту на коме је пре тога дуго гајена лоза или нека друга вишегодишња воћна врста).
Хумификација (Удео хумуса у земљишту је вишеструко значајан: као чинилац повољне земљишне структуре, као антиерозиони чинилац, и као извор минералних материја за исхрану лозе. За добро растење и развиће винове лозе и остваривање задовољавајућих приноса грожђа, у земљиштима виноградарских засада хумуса треба да буде 2,5 до 3,0%. Непосредна хумификација подразумева коришћење стајњака, компоста и оплемењеног тресета. Хемијском анализом најпре се утврди садржај хумуса, а затим се обрачунавају количине стајњака које треба додати. Обично се користе следећи просечни нормативи: за повећање хумуса од 1% у слоју земљишта од 10 цм потребно је додати 125 тона/ха добро згорелог стајњака.
Фертилизација (Калијумизација и Фосфатизација). Под фертилизацијом или мелиоративним ђубрењем се подразумева довођење земљишта на такав степен обезбеђености хранљивим елементима (макро и микро елементи) који обезбеђује оптимум успевања лозе. Многа истраживања, а и резултати из производне праксе су показали да оптималне количине фосфора и калијума у виноградарским земљиштима варирају у зависности од типа земљишта и висине планираних приноса, а крећу се: за фосфор од 10 до 20 мг П2О5 у 100 г ваздушно сувог земљишта, а за калијум од 30 до 40 мг К2О у 100 г ваздушно сувог земљишта. За лозу је најповољније ако земљиште садржи умерене количине креча (10 до 15%), и то у хемијском и физичком облику који доприноси да киселост износи пХ 6 до 7. У зависности од степена киселости земљишта, количине кречњака за калцификацију крећу се од 10 до 100 т/ха. Уситњени кречњак се растура по површини 1 до 3 месеца пре риголовања.

Attachments:

• 

[Autor]

Članci