Ozimi beli luk se razlikuje od prolećnog po veličini čenova u glavici, dosta su krupniji, stabljika čvršća, veći su prinosi ali se čuvaju znatno kraće.
Veoma je važno kvalitetno pripremiti zemljište, na vreme poorati i predsetveno pripremiti. Zemljište treba da je neutralne pH reakcije, rastresito i dobrih vodno- vazdušnih osobina.
Jesenja sadnja omogućava pojedinačnim čenovima da tokom jeseni i ranog proleća razviju jak korenov sistem. Tokom zime kad se zemlja smrzne, beli luk prestaje da raste i biljke miruju. Čim se u proleće zemljište zagrie beli luk nastavlja da raste.
Za sadnju belog luka odabrati gredice na osunčanom mestu. Za dobar razvoj useva potrebno je da je gredica izložena delovanju sunca najmanje šest sati. Odgovara mu rastresito i rahlo zemljište, dobrih vodno – vazdušnih osobina. Najbolje je beli luk saditi na gredicama gde najmanje dve godine nije uzgajano povrće iz porodice lukova. To znači da na istu gredicu može doći tek treće ili četvrte godine.
Kod odabira mesta za sadnju izbegavati zabarene gredice jer višak vode u zemljištu izaziva propadanje biljaka. Takođe, kod pripreme zemljišta izbegavati đubrenje stajnjakom jer stajnjak umanjuje kvalitet glavica i dovodi do produžetka vegetacije.
Idealno vrijeme sadnje belog luka je kraj septembra i početak oktobra, ali to zavisi od vremenskih prilika tokom jeseni. Za setvu birati krupnije čenove jer će dati krupnije glavice.
Sadnja može da se obavlja u prethodno iskopane jarke ili utiskivanjem čenova. Obratiti pažnu da donji deo čena, gde je bio vezan za stablo, okrenemo na dole. U slučaju da pogrešno okrenemo čen on će potrošiti energiju nicanja da se okrene u zemlji u pravilan položaj. Može se desiti da tokom tog okretanja propadne. Ukoliko biljka nikne glavice će biti manje. Zato se na manjim površinama prednost treba dati ručnoj sadnji u odnosu na mašinsku.
Luk se sadi na dubini 4-5 cm, razmak u redu 8-10 cm, a razmak redova 25-30 cm, što se povoljno odražava na bolju provetrenost , bolji razvoj glavice i lakše plevljenje.
Za potrebe belog luka potrebno je uneti 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P i 60-100 kg/ha K. Polovina se unosi u osnovnoj obradi, a 1/2 u predsetvenoj. Prihrana se obavlja sa kretanjem vegetacije sa 150-200 kg/ha KAN-a ( faza pojave 2-3 lista).
Dobri predusevi su mahunarke, rano povrće, pšenica. Količina semena oko 1200-1400 kg/ha, zavisno od krupnoće čenova.
Miljković Mira
Miljković Mira