[Lazović – Đoković NadaUčesnik]

Prvi korak čišćenja je sređivanje prostora oko plastenika. Ukloniti sve kante i druge predmete, pokositi
korove, nasipati staze da se ne bi stvarale barice i blato na prilazu plasteniku. Sav alat koji se koristi za
rad u plasteniku treba očistiti, oprati, dezinfikovati, osušiti i premazati lanenim uljem kako bi se sprečila
korozija metalnih delova.
Tokom vegetacije na foliji plastenika se nakuplja prašina. U naborima folije i mestima sastavljanja
zaglavljuju se lišće, male grančice, a to može da ošteti foliju i posluži kao skrovište štetočinama,
prvenstveno insektima. Nakon čišćenja površine pristupa se pranju spoljašnje strane folije. Za pranje se
koriste eko deterdženti.
Posle čišćenja spoljašnje strane treba očistiti unutrašnjost. Ukoliko se plastenik ne koristi tokom
najhladnijeg dela godine, treba ga ostaviti čistim i urednim. Ukloniti biljne ostatke, konopce, kopče, cevi
za navodnjavanje, ukoliko nisu fiksirane i alat.
Ukoliko je reč o plasteniku sa slabom armaturom, tada treba postaviti drvene T-nosače koji će ojačati
konstrukciju i sprečiti deformaciju cevi pod težinom snežne mase. Proveriti rad mehanizma za podizanje
i spuštanje otvora, kao i vrata plastenika.
Unutrašnjost plastenika treba oprati eko deterdžentom. Obaviti dezinfekciju unutrašnjosti plastenika. Pri
dezinfekciji prednost se daje eko proizvodima. Danas su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na
bazi mikroorganizama koji inhibiraju rast patogene mikroflore. Potrebno je tretirati čitavu površinu
unutrašnjosti plastenika, a postupak se ponavlja nakon 10-ak dana.
Za tretiranje unutrašnjosti plastenika, naročito ako je konstrukcija od drveta, i zidane osnove plastenika
može se koristiti i priručno sredstvo pripremljeno od gašenog kreča. Kod izrade tog sredstva koristi se 3-
4 kilograma hidriranog kreča u koji se dodaje 0,5 kg bakar-sulfata. Sve se dobro izmeša i razblaži sa 10
litara vode. Ostaviti da stoji oko 2 sata i tom smešom se premazuju drveni okviri, zidana baza plastenika i
sva druga mesta koja mogu da posluže kao sklonište insektima i mesto skupljanja patogenih
mikroorganizama.
Za uspešno gajenje povrća u plasteniku veoma značajan je kvalitet zemljišta. Za male plastenike se svake
3 do 4 godine može uraditi zamena zemljišta u sloju 20-25 centimetara. Drugi način je zamena plitkog,
površinskog sloja 10-15 cm. Ukoliko je uklonjen samo površinski, plitki sloj tada se dodaje nova zemlja,
organska đubriva, kompost, suvo lišće koji će obogatiti zemljište u plasteniku i poboljšati njegove
karakteristike. Obradom zemljišta novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim slojevima zemljišta. Taj
postupak se obnavlja svake 2 godine da bi imao efekat na stanje zemljišta u plasteniku.
Da bi smo dobili što zdravije i kvalitetnije zemljište obogaćeno organskom materijom u plasteniku
možemo posejati zelene siderate. To su biljke koje će razviti zelenu masu i nakon njihovog zaoravanja
dobićemo dodatna hraniva za zemljište. Osim toga svaka siderativna biljna vrsta koju posejemo ispoljiće
određene efekte. Raž će potisnuti većinu korova i dobićemo čistu površinu. Koren raži za sobom ostavlja
rastresito zemljište. Mahunarke će obogatiti zemljište azotom. Slačica će zemljište obogatiti azotom i
fosforom. U zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo odabraćemo i određenu biljnu vrstu ili smesu
više vrsta za setvu siderata.

[Autor]

Članci