[Jovanović ZvezdanaUčesnik]

Svaki peti građanin zemalja članica Evropske unije je član neke od brojnih zadruga, a u Srbiji je malo zadruga preživelo tranziciju.
Članice Evropske unije itekako neguju tradicionalne poljoprivredne, ali i mnoge druge zadruge: bankarske, stambene, potrošačke, radničke, strukovne i socijalne . U Evropi trenutno posluje 160.000 zadruga, koje imaju oko 123 miliona članova, zapošljavaju 5,8 miliona radnika i predstavljaju značajnu ekonomsku snagu u okviru evropske privrede.Ovi podaci organizacije Cooperatives Europe ilustruju koliko je zadrugarstvo duboko ukorenjeno u zemljama EU. Primera radi, u Finskoj je 75 odsto građana učlanjeno u zadruge, u Italiji zadružni maloprodajni lanci drže trećinu tržišta, dok u Francuskoj one zapošljavaju 4,5 odsto radne snage.Takve zadruge se razlikuju od klasičnih preduzeća upravo po načinu poslovanja , odnosno zadruge imaju članove, a ne akcionare i ti članovi jednaki su u pravima i obavezama. Odluke se donose glasanjem po principu ’jedan čovek – jedan glas’, a dobit od poslovanja se zajednički kontroliše i deli u skladu sa dogovorom zadrugara.
Istraživanje Cooperatives Europe potvrđuje i da su se zadruge pokazale daleko otpornijim na posledice krize u odnosu na klasična preduzeća – pa su u ključnim postkriznim godinama 2009. i 2010. imale gotovo za trećinu više zaposlenih nego deceniju ranije. Zato je osnovano pitanje mogu li se i u Srbiji iskoristiti kao model za rešavanje problema kao što je neiskorišćenost privrednih kapaciteta.
Srbija ima bogatu istoriju zadrugarstva. Sve do Drugog svetskog rata može se reći da je bio zlatni period zadugarstva, jer je Zadružni savez Srbije bio nosilac celokupnog razvoja zadrugarstva od objedinjene nabavke repromaterijala, finasiranja kroz štedno –kreditne zadruge, izgradnje kapaciteta za preradu, prodaju i izvoz. Posle Drugog svetskog rata, zadrugarstvi je prolazilo kroz težak period. Kao što je u većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom zadrugarstvo nosilac razvoja, tako i u Srbiji ovaj sektor mora da ima značajno mesto i ulogu, kao što je recimo na primer da zadrugarstvo bude nosilac proizvodnje finalnih proizvoda koji su sertifikovani oznakom geografskog porekla,a čime bi se maksimalno iskoristili svi raspoloživi resursi i raznolikosti svih područja.
Zvezdana Jovanović,dipl.ing.
PSSS Požarevac

[Autor]

Članci