[Popadić MilicaUčesnik]

Primena mineralnih đubriva za kukuruz

Vreme i način unošenja mineralnih đubriva zavisi od zahteva biljaka kukuruza za hranom, od zemljišnih i klimatskih uslova a naročito osobina i ponašanja pojedinih hraniva u zemljištu. Urađenom agrohemijskom analizom zemljišta, poznavanjem snabdevenosti zemljišta aktivnim materijama potrebnim za ishranu biljaka se daju konkretne preporuke za količine i vreme primene mineralnih đubriva.

Postoje četiri osnovna načina, odnosno vremena primene mineralnih đubriva:

– osnovno đubrenje

– đubrenje pred predsetvenu obradu zemljišta

– startno đubrenje

– prihranjivanje.

Osnovno đubrenje se izvodi pred osnovnu obradu zemljišta, odnosno s dubokim oranjem u jesen, u vreme kada treba da se zaore i stajnjak (ukoliko se upotrebljava). Za ovo đubrenje treba upotrebiti najveći deo planirane količine fosfora i kalijuma i oko ¼ azota. Samo mali deo fosfora i kalijuma treba upotrebiti kasnije sa setvom kukuruza. Za osnovno đubrenje su najpogodnija kompleksna složena NPK mineralna đubriva i njih treba primeniti u jesen i zaorati. Fosfor i kalijum se malo i vrlo sporo kreću u zemljištu od mesta unošenja. Oni praktično ostaju u zoni u koju ih unosimo i zato ih treba zaorati. Tako se ova hraniva raspoređuju u oraničnom sloju u kome se razvija osnovna masa vrlo moćnog korenovog sistema biljke kukuruza, čime se obezbeđuje da mu ova hraniva budu dostupna. Ovim đubrivima se u jesen unosi i manji deo azota, što je vrlo korisno za razlaganje zaoranih žetvenih ostataka. Veliki broj proizvođača pored toga što primenjuje male količine mineralnih đubriva, vrlo često ih pogrešno upotrebljava, tako što ukupnu količinu fosfora i kalijuma unosi u zemljište plitko,zajedno sa pripremom zemljišta za setvu. Na taj način smanjuje se efikasnost ovih đubriva.

Đubrenjem pred predsetvenu obradu zemljišta u proleće treba u zemljište uneti veći deo ukupno planirane količine azota (1/2-3/4). Ovaj element se vrlo lako kreće kroz zemljište i iz površinskog sloja će sa vlagom dospeti u zonu gde se nalazi najveća masa korenovog sistema. Pred pripremu zemljišta setvospremačem ili drugim oruđima (drljača, tanjirača) na ovaj način treba upotrebiti KAN (27% N) ili UREU (46% N). Đubriva se rasturaju po površini zemljišta, neposredno pred pripremu zemljišta za setvu. Ukoliko iz bilo kog razloga nije upotrebljena dovoljna količina fosfora i kalijuma u jesen, pred pripremu zemljišta treba upotrebiti i jedan deo od planirane količine ovih hraniva.

Startno đubrenje se obavlja zajedno sa setvom i ima za cilj da hranljive materije rasporedi u blizini mladih i još nedovoljno razvijenih korenčića kukuruza u početku njegovog razvoja, kada nisu u mogućnosti da koriste hranu iz celog oraničnog sloja. Startno đubrenje ne samo da pomaže bržem razvoju biljaka već i njihovom ukorenjavanju i povećanju otpornosti prema eventualnim kasnijim prolećnim mrazevima (posebno je korisno ako su proleća vlažna i hladna). Ovim načinom đubrenja se sejalicom, odnosno depozitorima za đubrivo unose u zemljište manje količine osnovnih hranljivih elemenata (azot, fosfor i kalijum), tako što se raspoređuju u trake, sa strane redova na udaljenosti od 3-5 cm i nešto dublje od semena. Za ovaj način su pogodna NPK kompleksna mineralna đubriva. Mnogi proizvođači vrlo često greše u tome što se oslanjaju samo na startno đubrenje i prihranjivanje. Na taj način se smanjuje efikasnost đubriva, jer se hraniva unose plitko. Pored toga, unošenjem veće količine đubriva neposredno u zonu gde je seme, mogu se izazvati oštećenja (ožegotine) na mladim biljkama. Ova oštećenja su posebno izražena onda kada se površinski sloj zemljišta osuši neposredno posle setve i upotrebe startnog đubrenja i tako se povećava koncentracija soli u zoni klice.Takođe, sejalice su često pogrešno regulisane, tako da se depozitorima unosi startno đubrivo baš u setvenu traku iznad semena ili ga rasipaju po površini zemljišta.

Prihranjivanjem se upotrebljava dodatna manja količina azota u početnim fazama razvića biljaka kukuruza, s ciljem da se poboljša ishrana useva kada su potrebe za hranivima najveće i da se obezbedi pravilno razviće i porast biljaka. Prihrana se obavlja na vise načina. Ručno se izvodi tako što se azotna đubriva rasture oko biljaka ili po celoj površini i kasnije sa kultivatorima izmešaju sa zemljištem. Takođe se može izvoditi i kultivatorima za međurednu obradu na kojima su ugrađeni depozitori za đubrivo ili specijalnim rasipačima đubriva sa uređajima za prihranjivanje. Obično se izvodi jedno ili dva prihranjivanja u vreme kada usevima 3-5 listova do vremena kada ima 7-9 listova, ali je bolje što ranije. Prihranjivanje treba shvatiti kao rezervnu meru da se poboljša ishrana biljaka u proleće, ukoliko je to potrebno, a proizvodnju kukuruza bi trebalo bazirati uglavnom na osnovno đubrenje i đubrenje pred pripremu zemljišta za setvu.

Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo, PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci