[Stanković VladimirUčesnik]

Ostvarivanje osnovnih principa organske poljoprivrede je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.
Rotacija useva je u funkciji održavanja plodnosti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. Dobri efekti u smislu sprečavanja bolesti i u poboljšavanju strukture zemljišta postižu se ako se jedne do dve godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič (raphanus), ili gajenje drugih biljaka koje imaju dubok i snažan korenov sistem kao što je heljda.
Obrada zemljišta u organskom malinjaku se izvodi prvenstveno radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uništavanju korova i unošenja hraniva u zoni korenovog sistema. Međuredna obrada zemljišta se obavlja tanjiračama ili rotofrezom, a u samom redu ručno plevljenjem i okopavanjem. Prva obrada zemljišta se izvodi u rano proleće, obavezno posle unošenja stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale obrade zemljišta vrše se kasnije po potrebi, onda kada se korovi masovnije razviju. Posle same berbe obavezno je izvršiti jednu plitku obradu zemljišta. Prilikom izvođenja obrade zemljišta mora se voditi računa da zemljište ostane ravno, jer se na taj način najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage u zemljištu. Samim tim korenov sistem maline će se tako ravnomerno i najbolje razvijati.
Najbolji sistem obrade je takozvani sendvič sistem, pri kome se obrađuje samo uska traka oko reda, a sam međuredni prostor se zatravljuje ili se u njemu seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se u predviđenom vremenu kose, a biljna masa ostaje na samom zemljištu i na taj način se zemljište obogaćuje organskom materijom.
Period konverzije treba iskoristiti kako bi se primenom stajnjaka, komposta, zelenišnim djubrenjem i drugim merama povećao sadržaj organske materije u zemljištu. Malina ima značajne potrebe za hranivima, posebno za kalijumom. Za prihranu je potrebno koristiti organska i po potrebi dozvoljena folijarna hraniva. Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra pa da početka februara. Stajnjak se rastura samo u pantljikama duž redova maline, a ne po celom malinjaku. Povećanje sadržaja organske materije se postiže i zelenišnim đubrenjem. Ovakav postupak đubrenja podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se jari ječam i obična grahorica. U jesen, kao naknadna kultura seju se uljana repica, smeša ljulja i deteline. Kao međukultura zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru gaje se facelija i stočni grašak. Zelena biljna masa se u periodu cvetanja kosi rotacionom kosom i zaorava. Na ovaj način biljke vezuju vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva u zemljištu.
PSSS Negotin, Vladimir Stanković

[Autor]

Članci